Cene nafte širom sveta su pale jer je Međunarodna agencija za energiju (IEA) izvestila da postoji manja potražnja za naftom ove godine i veći rast zalihama sirove nafte u Americi.

U Londonu, cena sirove nafte „brent“ iz Severnog mora je pala za 17 centi i sada iznosi 81,43 dolara po barelu, dok je u Njujorku cena svetle sirove nafte pala za 16 centi i iznosi 76,48 dolara po barelu.

IEA je objavila mesečni izveštaj o naftnom tržištu u kojem se navodi da globalna potražnja za naftom opada, zbog čega je agencija revidirala svoja predviđanja sa 1,24 miliona barela dnevno na 1,22 miliona barela za ovu godinu.

Smanjenje potražnje za naftom je delom posledica rasta cena nafte, ali i zbog oporavka svetske ekonomije nakon pandemije koronavirusa. IEA je takođe prijavila veći od očekivanog rasta zalihama sirove nafte u Americi, za više od 450.000 barela dnevno.

Ovo smanjenje potražnje za naftom takođe može biti posledica činjenice da sve više zemalja prelazi na obnovljive izvore energije u nastojanju da smanje emisiju gasova koji doprinose globalnom zagrevanju. Kina, na primer, planira da do 2060. godine postane potpuno zelena zemlja, a takođe i da postigne neutralnost u emisiji gasova.

S druge strane, veće rezerve nafte u Americi mogu uticati na globalne cene nafte, jer veće zalihe obično dovode do smanjenja cena. Veće zalihe nafte takođe ukazuju na to da postoji višak na tržištu, što takođe može dovesti do pada cena.

Ovaj pad cena nafte može dovesti do manjih prihoda za zemlje koje su zavisne od izvoza nafte, poput Rusije, Saudijske Arabije i Irana. Ove zemlje već su suočene sa padom cena nafte tokom pandemije koronavirusa, a dodatan pad cena može dodatno ugroziti njihove ekonomije.

Sa druge strane, ovo može biti dobra vest za potrošače, jer niže cene nafte mogu dovesti do nižih cena goriva i drugih derivata nafte. Ovo može dodatno doprineti oporavku svetske ekonomije tako što će smanjiti troškove proizvodnje i transporta.

Uz smanjenje potražnje za naftom, sve više kompanija i zemalja prelazi na obnovljive izvore energije kako bi smanjili emisiju gasova koji doprinose globalnom zagrevanju. Ovo je deo šireg trenda ka održivoj energiji, uključujući solarne panele, vjetroparkove, hidroelektrane i druge oblike obnovljive energije.

U zaključku, pad cena nafte na svetskom tržištu može biti posledica smanjenja potražnje za naftom usled ekonomske obnove nakon pandemije koronavirusa, kao i većeg rasta zalihama sirove nafte u Americi. Ovo može imati posledice kako na zemlje izvoznice nafte, tako i na potrošače, ali može takođe doprineti i prelasku na obnovljive izvore energije i smanjenju emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.