Nakon što je objavljena vest o 24-godišnjoj majci dvoje dece koja prosi u Knez Mihailovoj ulici, javnost je brzo reagovala. Međutim, ubrzo su se pojavile informacije koje sugerišu da je priča lažna i da ta osoba zapravo nije socijalno ugrožena. Ova situacija je otvorila debatu o prosjačenju u Beogradu i izazvala različite reakcije među građanima.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije, u prethodnoj godini je podneto 1.150 prijava za prosjačenje u Beogradu. Najveći broj prekršaja zabeležen je na području Starog grada, Novog Beograda i Vračara. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost problema, a mišljenja građana su podeljena. Neki Beograđani su izjavili da su prestali da daju novac prosjacima iz nepoverenja, dok drugi i dalje rado pomažu. Postoje i oni koji su pokušali da prosjacima ponude alternativne načine za zarađivanje novca, kao što su socijalne usluge ili čak zaposlenje, ali su često naišli na odbijanje.
Između prosjaka se često nalaze osobe koje se pretvaraju da imaju određene invaliditete, dok mnogi od njih odbijaju pomoć u hrani, tražeći isključivo novac. Ova situacija stvara dodatnu sumnju među onima koji žele da pomognu, jer ne znaju da li njihova pomoć zaista ide onima kojima je potrebna ili se koristi za druge svrhe.
Blažo Marković, predsednik Sindikata policije i policijskih starešina, ukazuje na to da prosjačenje obuhvata sve polove i starosne grupe, i da je to veoma rasprostranjeno. On takođe veruje da iza ovog fenomena stoje organizovane kriminalne grupe koje koriste ljude u teškoj situaciji za vlastite ciljeve. Ove tvrdnje dodatno komplikuju situaciju, otežavajući građanima da donesu informisane odluke o tome kako da pomognu.
Socijalno ugrožene grupe, uključujući prosjake i beskućnike, mogu potražiti pomoć u Centru za socijalni rad. Marija Božić, socijalni radnik, objašnjava da se pružaju različite usluge ovim licima, uključujući prikupljanje informacija o socijalno ugroženim porodicama i procenu njihovih potreba. Uključuju ih u sistem socijalne zaštite, a materijalna pomoć se dodeljuje osobama sa malim primanjima ili bez primanja. U hitnim slučajevima, pomoć može uključivati hranu i garderobu.
Kazne za prosjačenje kreću se u rasponu od 5.000 do 10.000 dinara ukoliko se radi o pojedincu. U slučajevima organizovanog prosjačenja, kazna može biti i do 30.000 dinara, kao i zatvorska kazna do 30 dana. Ove kazne su deo zakonske regulative koja ima za cilj da suzbija prosjačenje i da zaštiti prava onih koji su zaista u potrebi.
U svetlu ovih informacija, važno je da društvo pronađe balans između pružanja pomoći onima kojima je zaista potrebna i suzbijanja zloupotreba koje se često javljaju u ovim situacijama. Građani bi trebali biti svesni mogućih prevara i razmisliti o alternativnim načinima pomoći, kao što su donacije u hrani ili direktno uključivanje u socijalne usluge umesto davanja novca prosjacima.
Ova situacija takođe postavlja pitanje o odgovornosti društva i države u pružanju adekvatne pomoći i podrške osobama koje su u teškoj situaciji. Uloga socijalnih službi je ključna u identifikaciji stvarnih potreba i pružanju pomoći, kako bi se osiguralo da ona zaista stigne do onih kojima je najpotrebnija. Na kraju, važno je da se svi uključimo u stvaranje rešenja koja će smanjiti siromaštvo i pružiti podršku onima koji se bore za opstanak.
