U vodama oko Antarktika, pre nekoliko decenija, ljudi su čuli čudan zvuk: ponavljajući šum koji je podsećao na patke koje kvaču. Naučnici su istraživali ovaj fenomen i otkrili da različiti „govornici“ proizvode te zvukove u okeanu, sugerišući da vode razgovor. Okeani su teški za istraživanje, a „bio-patka“ prvi put je snimljena u vodama oko Antarktika.
Godine istraživanja dovelo je do otkrića da su zvukovi povezani sa antarktičkim patuljastim kitovima, ali još uvek postoje misterije oko svrhe tih poziva. Naučnici su zaključili da zvukovi dolaze od neke životinje, ali postoji mogućnost da još neka vrsta proizvodi te zvukove. I dalje ostaje pitanje zašto se ti razgovori odvijaju i kakva je svrha tog komuniciranja.
Okeanski naučnik Ros Čapman i njegov tim istražuju zvučni pejzaž južnih okeana već decenijama, a otkrili su da se ti zvukovi mogu čuti i kod Australije i Novog Zelanda. Iako su povezani sa antarktičkim patuljastim kitovima, ostaje misterija zašto se ti razgovori odvijaju i šta je svrha te komunikacije. Čapman ističe da su snimci koje su analizirali zapravo dijalog, ali svrha tog razgovora ostaje nepoznata.
Ovo otkriće otvara nova pitanja i intrigira naučnike koji nastavljaju istraživati ove zvuke i komunikaciju među životinjama u okeanima. Čapman se šali da možda kitovi razgovaraju o večeri, komentarišu okolinu ili jednostavno imaju svoj jedinstveni način komunikacije. Bez obzira na svrhu ovih razgovora, ostaje činjenica da okeani kriju mnoge tajne i da je svet pod vodom još uvek misteriozan i nedovoljno istražen.
