Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju praznik Blagovesti 7. aprila, dan posvećen događaju iz Novog Zaveta kada se Arhangela Gavrilo javio Bogorodici i saopštio da će posredstvom Duha Svetoga dobiti dete, Isusa Hrista. Za ovaj praznik vezani su razni običaji, kao što su neće češljati kosu, ali je dobro umiti se na reci ili potoku. Takođe, narod veruje da se završava zima i često govori: „Ako na Blagovesti kiša okvasli volu rog, biće dobar rod.“

Na noć uoči Blagovesti, po narodnoj legendi, svetle skrivena blaga u zemlji, a može ih videti samo onaj ko je vidovit. Naši stari su verovali da žena koja ne može da ima decu treba da ode do ikone Bogorodice i pomoli se. Običaj je da se obavezno počiste kuća, dvorište, obori, štale i da se sve đubre spali. Devojke su uoči ovog dana pravile velike vatre, a naložena vatra se preskakala radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da bi ih zaštitila od zmija.

Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora, verujući da će na taj način otjerati zmije i guštere. Takođe, verovalo se da medvedi izlaze iz svojih brloga, da štuke razbijaju led repom i da ni ptice ne viju gnezda tog dana. Ovaj praznik ima duboko ukorenjene običaje među pravoslavnim vernicima u Srbiji, koji se i danas poštuju i praktikuju širom zemlje.

Blagovesti je važan praznik u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, koji se od davnina obeležava raznim običajima i verovanjima. Vernici se okupljaju u crkvama širom zemlje kako bi proslavili ovaj dan posvećen događaju iz Novog Zaveta. Običaji poput čišćenja kuća, paljenja vatri i molitava Bogorodici su deo tradicije koji se prenose s kolena na koleno.

Takođe, verovanje u skrivene blaga koja svetle u zemlji noću uoči Blagovesti, kao i u moć molitve Bogorodici su deo folklora i duhovnosti pravoslavnih vernika u Srbiji. Običaj da se ne češljamo ili umijemo na reci pokazuje poštovanje prema prazniku i simboliku koja ga prati. Verovalo se da na Blagovesti završava zima i da će godina doneti dobar rod, pa je taj dan bio i prilika za slavlje i veselje.

Sve ove tradicije i običaji ukazuju na važnost i duboko ukorenjenost pravoslavne vere u srpskom narodu, kao i na bogatstvo duhovne baštine koja se prenosi s generacije na generaciju. Blagovesti je prilika da se zajedno okupimo, molimo i slavimo zajedno kao pravoslavna zajednica, te da se setimo i poštujemo tradiciju i običaje naših predaka.

Uoči Blagovesti, deca su posebno aktivna u ophođenju oko kuće i torova kako bi otjerala zmije i guštere, a vatre se pale radi zaštite ljudi i stoke. Verovalo se da medvedi izlaze iz brloga, da štuke razbiju led repom i da ptice ne prave gnezda tog dana. Svi ovi običaji i verovanja čine deo folklora i tradicije pravoslavnih vernika u Srbiji, te su važan deo identiteta i duhovnosti srpskog naroda.

Uz molitvu i sabranost u crkvama, pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju praznik Blagovesti na tradicionalan način, poštujući običaje i verovanja svojih predaka. Ovaj praznik simbolizuje blizinu Božije i vere u Božiju majku, te često predstavlja i priliku za okupljanje porodice i prijatelja. Blagovesti je dan za slavlje, molitvu i zajedništvo među vernicima, te za poštovanje tradicije i duhovnosti pravoslavne vere.