Rezolucija o Srebrenici usvojena je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija sa 84 glasova za, 19 protiv i 68 uzdržanih. Ova rezolucija pridružuje se mnogim drugim dokumentima koje su doneli Savet bezbednosti i Generalna skupština UN, a njen cilj je da postavi pitanje moralne i političke podobnosti naroda koji je genocidan. Rezolucija 1244, koju je Savet bezbednosti usvojio 1999. godine, i dalje je na snazi, ali njena snaga je slaba jer se pregovori o rešavanju pitanja Kosova dešavaju mimo nje.

Rezolucije Saveta bezbednosti su obavezujuće, dok rezolucije GS nisu obavezujuće, ali se može izvršiti politički pritisak kako bi se one poštovale. Međutim, ne postoje sankcije za nepoštovanje ovih rezolucija. Srećko Đukić, bivši diplomata, smatra da snaga juče donete rezolucije o Srebrenici zavisi od političke volje vlade Srbije i Republike Srpske za njenom primenom.

Branko Branković, nekadašnji ambasador pri UN, smatra da je malo verovatno da će članice koje nisu podržale rezoluciju o Srebrenici uspostaviti Međunarodni dan sećanja na taj događaj. Protiv Rezolucije su bile zemlje poput Kine, Rusije, Srbije, dok su uzdržane bile zemlje poput Grčke, Kipra, Etiopije. Za rezoluciju su glasale zemlje poput Francuske, Nemačke, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije.

Sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije, glasale su za rezoluciju. Nemačka i Ruanda su napravile ovaj dokument pod nazivom „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995“. Rezolucijom se predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

U zaključku, iako Rezolucija o Srebrenici doneta u Generalnoj skupštini UN ima svoje političke značajnosti, njena praktična primena ostaje otvorena i zavisi od političke volje i pritiska vlada zemalja, kao i moralne i političke odgovornosti zaštite ljudskih prava. Ovaj korak u prepoznavanju genocida u Srebrenici može biti korak ka povratku pravdi i pomirenju u regionu.