Sedmogodišnji dečak iz sela Kukulovce kod Leskovca preminuo je od sepse pre nego što je stigao u Klinički centar u Nišu. Njegov otac, Miroslav Stamenković, rekao je da se dečak žalio na mučninu i bolove u stomaku, a doktor Saša Milićević, pedijatar i pulmolog, naglasio je da sepsa predstavlja jedno od najtežih kliničkih stanja u medicini, posebno u pedijatriji. U ovom slučaju, simptomi su se naglo pogoršali, što je dovelo do fatalnog ishoda.
Prema rečima oca, dečak je izgubio bitku za život u razmaku od samo 12 sati. Ujutro se žalio na mučninu, bolove u stomaku, imao je temperaturu i dijareju. Kada je njegova supruga odvela dete kod lekara, vraćali su ih sa dečjeg dispanzera nekoliko puta, prepisujući mu lekove protiv mučnine i antibiotike. Na kraju, stanje se toliko pogoršalo da su roditelji bili primorani da potraže pomoć van lokalnih zdravstvenih institucija.
Dr. Milićević je istakao da je sepsa ozbiljno stanje koje nastaje kada bakterije ili virusi prodru u krvotok. Ova infekcija može nastati iz različitih uzroka, kao što su upale u abdomenu, koje su veoma teško dijagnostikovati. „Sepsa može izazvati brzo pogoršanje zdravlja, a simptomi se često javljaju iznenada,“ objašnjava dr. Milićević. „Dijareja, malaksalost i gubitak svesti su samo neki od znakova koji ukazuju na ovo ozbiljno stanje.“
Profesor Vesna Bumbaširević, specijalista anesteziologije i reanimatologije, napominje da sepsa može pogoditi bilo koga, ali postoje rizične grupe, uključujući starije osobe i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Sepsa se često javlja kao komplikacija infekcija i može brzo dovesti do šoka i slabljenja organskih funkcija. Svake sekunde, sepsa odnese jedan život, a njen rast u učestalosti u razvijenim zemljama postaje alarmantan.
Podaci pokazuju da je učestalost sepse u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama veća nego kod mnogih drugih bolesti. Razlozi za to uključuju starenje populacije, bolju kontrolu hroničnih bolesti i upotrebu imunosupresivnih lekova, koji slabe imunološki sistem. U periodu od 1997. do 2006. godine, zabeležen je trostruki porast sepse kod hirurških pacijenata, što se pripisuje napredovanju u hirurgiji.
Simptomi sepse nisu specifični, ali su znakovi koje treba prepoznati. Promene mentalnog stanja, ubrzano disanje, ubrzan rad srca, povišena ili snižena temperatura, smanjen krvni pritisak, znojenje i oslabljen mokraćni sistem su simptomi koji upućuju na mogućnost sepse. Dr. Bumbaširević naglašava važnost pravovremenog prepoznavanja ovih simptoma, jer što se ranije započne sa lečenjem, veće su šanse za preživljavanje.
Dijagnostika i lečenje sepse zahtevaju hitnost. Ako se terapija započne u prvom satu od pojave simptoma, stopa preživljavanja može biti preko 80%. Međutim, nakon šest sati, ta stopa opada na samo 30%. Prevencija uključuje poboljšanje higijenskih uslova i vakcinaciju rizičnih grupa. Lečenje zahteva hitne antimikrobne terapije, infuzione rastvore i potporne mere za stabilizaciju organa.
Lekari apeliraju na javnost da poveća svest o simptomima sepse, kako bi se sprečili tragični ishodi poput onog u slučaju dečaka iz Kukulovca. Pravo vreme za delovanje može spasiti život, a pravilno informisanje i edukacija su ključni za pravovremeno prepoznavanje i lečenje ovog ozbiljnog stanja.
