Bivši premijer Grčke Aleksis Cipras nije podržao izveštaj izvestiteljke za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, ističući da Priština treba da formira Zajednicu srpskih opština i poništi odluku o eksproprijaciji srpske imovine. Cipras je pozdravio sprovođenje presude ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani, ali je naglasio da su potrebni još neki koraci. Dodatna rasprava sa zemljama koje ne priznaju tzv. Kosovo je neophodna pre konačne odluke.
Komitet za politička pitanja i demokratiju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je na današnjoj sednici u Parizu prihvatio izveštaj Dore Bakojani preporučujući prijem tzv. Kosova u Savet Evrope. Odluka je podržana od strane 31 predstavnika zemalja članica, dok su protiv bili predstavnici Crne Gore i BiH, Maja Vukićević i Snježana-Novaković, kao i dva predstavnika Srbije Biljana Pantić Pilja i Dunja Simonović Bratić. Predstavnik Grčke je bio uzdržan.
Parlamentarci iz 46 država članica Saveta Evrope će raspravljati o preporuci Odbora tokom prolećne plenarne sednice 18. aprila, kada će se glasati o konačnom mišljenju o zahtevu Prištine za članstvom u Savetu Evrope. Konačnu odluku će doneti Komitet ministara Saveta Evrope.
Cipras ističe da Priština mora ispuniti obaveze vezane za formiranje Zajednice srpskih opština i zakon o eksproprijaciji manjinske imovine. Priština je do sada sprovela presudu ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani, ali se očekuje da preduzme dodatne korake kako bi se očuvali srpski interesi na Kosovu.
Ovo pitanje ima širu političku dimenziju, posebno zbog činjenice da neke zemlje ne priznaju nezavisnost Kosova. Dodatna rasprava i konsenzus sa tim zemljama su važni kako bi se postiglo jedinstveno mišljenje o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope.
Parlamentarci su izrazili podršku preporuci Dore Bakojani za prijem Kosova u Savet Evrope, ali su istovremeno istakli potrebu za striktnim ispunjenjem uslova koje je postavio Cipras. Bez formiranja Zajednice srpskih opština i ukidanja odluke o eksproprijaciji srpske imovine, Kosovo može naići na otpor prilikom dobijanja članstva u Savetu Evrope.
Odluka o prijemu Kosova u ovu međunarodnu organizaciju ima dalekosežne posledice kako za region Balkana, tako i za evropske integracije. Srbija je veoma pažljivo pratila ovaj proces i jasno izrazila svoj stav protiv prijema Kosova u Savet Evrope bez ispunjenja ključnih uslova.
Međunarodna zajednica i institucije poput Saveta Evrope imaju važnu ulogu u promovisanju demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Prijem Kosova u ovu organizaciju bi bio značajan korak ka jačanju stabilnosti i demokratskih vrednosti na Balkanu.
Ipak, važno je da se ne zanemare legitimni interesi srpske zajednice na Kosovu i da se osigura da odluke Prištine ne ugroze njihova prava. Formiranje Zajednice srpskih opština je ključni element pomirenja i prevazilaženja etničkih tenzija na Kosovu.
Kosovo je suočeno sa mnogim izazovima u procesu evropskih integracija, ali je istovremeno ostvarilo značajan napredak u oblasti reformi i vladavine prava. Ulazak u Savet Evrope bi bio potvrda ovog napretka, ali je važno da se sve obaveze prema manjinskim zajednicama ispune pre konačne odluke.
Očekuje se da će Komitet ministara Saveta Evrope pažljivo razmotriti sve argumente i stavove zemalja članica pre donošenja konačne odluke o prijemu Kosova. Srpska zajednica, kao i druge manjinske zajednice, treba da budu adekvatno zaštićene i da imaju jednaka prava kao i ostali građani Kosova.
Situacija na Kosovu je kompleksna i zahteva pažljivo balansiranje interesa svih aktera. Pitanje prijema u Savet Evrope je samo jedan segment šireg procesa evrointegracija i političke stabilizacije regiona. Važno je da se proces odvija u skladu sa principima demokratije i vladavine prava kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i prosperitet Balkana.
