Kopriva je biljka koja se često smatra korovom, ali u stvarnosti je bogata hranljivim sastojcima i ima brojne zdravstvene koristi. Osim što je izvor važnih minerala kao što su kalcijum, magnezijum i cink, kopriva je poznata po svojim lekovitim svojstvima. U ovom članku razmatramo dobrobiti koprive, njene nutritivne vrednosti i nekoliko ukusnih recepata koji obuhvataju ovu često zapostavljenu biljku.
Kopriva je posebno korisna za jačanje kostiju i zuba. S obzirom na to da je bogata kalcijumom, ona može pomoći u mineralizaciji tokom rasta, što je posebno važno za decu, trudnice i dojilje. Magnezijum, koji se takođe nalazi u koprivi, može smanjiti rizik od različitih tegoba, uključujući cerebralne, vaskularne i muskularno-tetanične probleme. Cink, još jedan važan mineral prisutan u ovoj biljci, igra ključnu ulogu u održavanju imunološkog sistema i prevenciji raznih poremećaja.
U nastavku su predstavljeni neki recepti koji koriste koprivu kao glavni sastojak, čime ćete obogatiti svoju ishranu i uživati u njenim zdravstvenim koristima.
Jedan od jednostavnih načina da uživate u koprivi je doručak od koprive. Sastojci uključuju dvadesetak vrhova mlade koprive, glavicu crnog luka, kašiku masti, pet jaja, malo mleka i kajmaka. Priprema je brza: kopriva se obari u vreloj vodi, a zatim se u tiganju proprži sitno iseckan crni luk. Nakon toga se dodaju obarene koprive, sve se dinsta, a zatim prelije umućenim jajima. Ovaj ukusan doručak je hranljiv i pun vitamina.
Drugi recept je juneća kapama od koprive. Potrebni sastojci su kašika masti, glavica crnog luka, tri čena belog luka, 300 grama koprive, 200 grama spanaća, 500 grama junetine isečene na kockice, so, brašno i biber. Junetina se prvo preprži, a zatim se dodaju luk, kopriva i spanać. Sve se dinsta uz dodatak malo vode, te se krčka oko sat vremena. Ovo jelo je bogato proteinima i vitaminima, a uz kiselo mleko predstavlja pravi izbor za ručak.
Ako želite nešto specifično, probajte proju sa koprivom. Sastojci uključuju tri jaja, 100 grama pavlake, kašiku kajmaka, kašiku masti, 500 grama mlade koprive, 100 grama sitnog sira, malo jogurta, 100 grama belog brašna, prašak za pecivo, so i 400 grama projanog brašna. Kopriva se obari i proceđuje, a zatim se dodaju ostali sastojci i sve se peče u rerni. Ova proja je ukusna i savršena kao prilog ili užina.
Osim što je hranljiva, kopriva ima i brojne lekovite osobine. Njena upotreba seže daleko u prošlost, kada su se njeni listovi koristili za lečenje raznih oboljenja. U narodnoj medicini, kopriva se koristi za jačanje organizma, poboljšanje cirkulacije, kao i za detoksikaciju organizma. Čaj od koprive može pomoći u smanjenju alergijskih reakcija i poboljšanju zdravlja kože.
Uzimajući u obzir sve ove blagodeti, važno je uključiti koprivu u svakodnevnu ishranu. Pored nutritivnih vrednosti, ona može doprineti opštem zdravlju i dobrobiti. Uživanje u jelima koja sadrže koprivu može vam pomoći da se osećate energičnije i zdravije.
Kopriva je dokaz da priroda može pružiti sve što nam je potrebno za zdrav život. Njena dostupnost i jednostavnost pripreme čine je idealnim dodatkom bilo kojoj ishrani. Pokušajte da eksperimentišete sa koprivom u kuhinji i otkrijte njene prednosti za sebe i svoju porodicu.
