Županijski sud u Splitu nedavno je donio presudu u kojoj je 45-godišnjaka osudio na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora zbog silovanja svoje maloletne ćerke. Ova monstruozna priča počela je 2018. godine kada je devojčica imala samo pet godina, a otac ju je silovao čak 267 puta tokom pet godina. Prosečno bi je silovao jednom nedeljno, a poslednji mesec svaka dva dana, navodi Dalmatinski portal.
Sva zlostavljanja su se odvijala u porodičnom stanu, u sobi i kupatilu, osim prvog puta kada je to učinio u kampu kod Šibenika. Majka devojčice, koja je supruga okrivljenog, je teško bolesna i stanje joj se rapidno pogoršalo, te je danas nepokretna.
Tokom suđenja otkriveni su brojni strašni detalji ovog slučaja. Otac je sprečavao devojčicu da ima socijalne kontakte, vodio ju je u školu i dočekivao nakon nastave kako se ne bi družila sa drugom decom. Takođe, nije joj dozvoljavao posete baki i deki s majčine strane, koji žive u istoj zgradi. Držao bi je dana u kući i, ako bi bio nezadovoljan njenim ponašanjem, fizički bi je kažnjavao udarcima po glavi i trbuhu. Morala je satima gola da se kupa pred njim u kadi.
Okrivljeni je osuđen za 267 krivičnih dela polnog zlostavljanja deteta i krivično delo povrede detetovih prava. Za svako krivično delo polnog zlostavljanja deteta dobio je po pet godina zatvora, a za povredu detetovih prava osuđen je na tri godine. Izrečena mu je jedinstvena i maksimalna kazna zatvora od 40 godina.
Kada je objavljena presuda, okrivljeni nije pokazao nikakve emocije. Doveli su ga iz zatvora u Splitu, a nakon objave presude vratio se tamo.
Ova užasna priča budi svest o važnosti zaštite dece od zlostavljanja i podseća nas na potrebu da se žrtve zaštite i pruže im podršku i pomoć u takvim traumatičnim situacijama. Nadamo se da će pravda biti zadovoljena u ovom slučaju i da će žrtva dobiti potrebnu podršku i pomoć kako bi prevazišla ovu tragediju.
U današnjem društvu, u kojem su deca izložena mnogim opasnostima i rizicima, važno je podići svest o problemu seksualnog zlostavljanja dece i raditi na prevenciji i zaštiti najmlađih članova društva. Potrebno je osnažiti institucije i sistem zaštite dece, educirati roditelje i decu o bezbednosti i pravima dece, te pružiti podršku žrtvama zlostavljanja kako bi mogle da se oporave i prevaziđu traume koje su pretrpele.
Osim kaznenih mera, važno je raditi na rehabilitaciji počinilaca zlostavljanja kako bi se sprečilo ponovno ponašanje i zaštitila deca od daljeg ugrožavanja. Važno je i osnažiti svest o važnosti prijavljivanja slučajeva zlostavljanja i pružanju podrške žrtvama kako bi se prekinuo začarani krug zlostavljanja i omogućilo da svi članovi društva žive u sigurnom i zaštićenom okruženju.
U završnici, važno je istaći da je seksualno zlostavljanje dece ozbiljan problem sa dugotrajnim posledicama po žrtve i njihove porodice. Svi članovi društva imaju odgovornost da prepoznaju znakove zlostavljanja, prijave slučajeve nadležnim institucijama i pruže podršku i zaštitu žrtvama. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurno okruženje za decu i sprečiti dalje zlostavljanje i traume koje nosi sa sobom.
