Nove cene goriva su stigle na pumpe u Srbiji, sa litrom evro dizela koja će koštati 206 dinara i litrom benzina evropremijum BMB koja će biti 193 dinara. Ove cene će ostati na snazi do sledećeg petka, a obe vrste goriva su poskupele za 3 dinara.
Cena sirove nafte na berzi je pala na 86,726 dolara, dok je cena nafte Brent iznosila 91,046 dolara. Evropski fjučersi gasa su se prodavali po ceni od 26,265 evra za megavat-sat na otvaranju berze. Više od petine globalnih kapaciteta za preradu nafte je u opasnosti od zatvaranja, prema nedavnom izveštaju konsultantske kuće za energetiku Vud Mekenzi. Analizirano je 465 kapaciteta za preradu nafte, a 21 odsto njih je u 2023. godini bilo pod rizikom od zatvaranja. Marže na benzin su niže, a raste pritisak da se smanje emisije ugljenika.
Najveći broj lokacija kojima preti zatvaranje nalazi se u Evropi i Kini, što dovodi u opasnost oko 3,9 miliona barela dnevno kapaciteta za preradu nafte. Podaci kompanije Konvejv pokazuju da je oko 30 evropskih rafinerija već zatvoreno od 2009. godine, dok skoro 90 još uvek radi. Ova serija zatvaranja je izazvana konkurencijom novijih i složenijih postrojenja na Bliskom istoku i Aziji, kao i uticajem pandemije korona virusa.
Ovi podaci ukazuju na kompleksnost tržišta nafte i energetike, te na nepromenljivu potrebu za prilagođavanjem i inovacijama u ovom sektoru. Odluke o cenama goriva i planovi za budućnost refiniranja nafte zahtevaju mudrost i dugoročno razmišljanje kako bi se obezbedila održivost industrije i energetske tranzicije.
Povećanje cena goriva može imati različite efekte na društvo i ekonomiju. Sa jedne strane, veće cene goriva mogu rezultirati većim troškovima za potrošače i preduzeća, što može dovesti do opadanja potrošnje i smanjenja profita. Sa druge strane, povećanje cena goriva može biti podsticaj za razvoj alternativnih izvora energije i inovacije u sektoru energije.
U trenutku kada se suočavamo sa izazovima klimatskih promena i potrebom za smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, važno je da industrija nafte i gasa preduzme korake ka održivijem poslovanju. To uključuje smanjenje zagađenja i podršku tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.
Na lokalnom nivou, povećanje cena goriva može imati direktni uticaj na svakodnevni život građana. Veća cena goriva može rezultirati većim troškovima transporta, hrane i drugih osnovnih potreba, što može dodatno opteretiti domaćinstva sa nižim prihodima. Istovremeno, veće cene goriva mogu imati negativan uticaj na inflaciju i stabilnost cena na tržištu.
Implementacija politika koje podržavaju održivu proizvodnju energije i smanjenje zagađenja može pomoći u ublažavanju negativnih efekata povećanja cena goriva. Podrška investicijama u obnovljive izvore energije, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i unapređenje energetske efikasnosti su ključni koraci ka postizanju održive energetske budućnosti.
U konačnici, povećanje cena goriva ukazuje na potrebu za promenom u načinu proizvodnje, potrošnje i distribucije energije. Kako se suočavamo sa sve većim izazovima u vezi sa klimatskim promenama i ograničenim resursima fosilnih goriva, važno je da se preduzmu mere za prelazak na održivije i efikasnije energetske sisteme. Održiva tranzicija ka čistijoj energiji zahteva saradnju svih sektora društva i inovativne pristupe koji će omogućiti održivi razvoj u budućnosti.
