Policajac Nikola J. (41) iz Valjeva, čije je ugljenisano telo pronađeno prošlog petka u praskozorje u šumi nedaleko od Fabrike za preradu vode, prema obdukciji, izvršio je samoubistvo. Njegovo telo su pored izgorelog automobila „tojota jaris“ otkrili valjevski vatrogasci, koji su primili obaveštenje o požaru u šumi. Pored tela policajca, nezvanično saznajemo, bio je prisutan i pištolj.
Samoubistvo Nikole J. potreslo je lokalnu zajednicu, a mnogi su ostali u šoku zbog ove tragične vesti. Njegovi prijatelji i kolege iz policije ističu da je bio posvećen svom poslu i da nije bilo naznaka da bi mogao doneti ovakvu odluku. Ova tragedija ponovo otvara pitanja o mentalnom zdravlju, posebno među policajcima i drugim profesionalcima u stresnim zanimanjima.
U noći pre nego što je pronađeno njegovo telo, Nikola je na društvenim mrežama ostavio kratku oproštajnu poruku svom sinu, što dodatno ukazuje na to da je možda patio od unutrašnjih demonskih borbi. Ova situacija je podsetila mnoge na važnost razgovora o mentalnom zdravlju i pružanju podrške onima koji se bore sa mentalnim problemima.
U društvu često postoji stigma kada je u pitanju razgovor o mentalnom zdravlju, što može sprečiti ljude da potraže pomoć. Policajci su podložni stresu i traumi zbog prirode svog posla, što može dovesti do problema kao što su anksioznost, depresija i, nažalost, suicid. U ovom slučaju, tragedija Nikole J. može poslužiti kao alarm za sve nas da se pozabavimo pitanjem mentalnog zdravlja i pružimo podršku onima kojima je potrebna.
S obzirom na to da je ovo drugi slučaj samoubistva među policajcima u regionu u poslednjih nekoliko meseci, postavlja se pitanje da li su adekvatni mehanizmi podrške za policijske službenike. Organizacije i institucije koje se bave mentalnim zdravljem treba da prepoznaju ove probleme i razviju programe koji će pomoći policajcima da se nose sa stresom i traumama koje doživljavaju u svom radu.
Pored toga, važno je da porodice i prijatelji budu svesni znakova koji mogu ukazivati na mentalne probleme. Otvoreni razgovori o emocijama, strahovima i stresu mogu biti od velike pomoći. U ovom slučaju, Nikola je možda bio u stanju da podeli svoje osećaje i potraži pomoć da je imao podršku bliskih osoba.
Još jedan aspekt koji treba razmotriti je potreba za edukacijom i obukom u vezi sa mentalnim zdravljem unutar policijskih snaga. Policajci, kao i svi drugi profesionalci, treba da budu opremljeni znanjem o tome kako prepoznati i reagovati na mentalne zdravstvene probleme, kako kod sebe, tako i kod svojih kolega.
U Bosni i Hercegovini, kao i u Srbiji, postoji sve veća svest o važnosti mentalnog zdravlja, ali još uvek imamo dug put pred sobom. Povećanje dostupnosti resursa i usluga za mentalno zdravlje, kao i obezbeđivanje okruženja u kojem ljudi mogu otvoreno govoriti o svojim problemima, ključno je za sprečavanje tragedija poput one koja se dogodila Nikoli J.
Na kraju, smrt policajca Nikole J. je bolna podsećanja na to koliko je važno brinuti se o mentalnom zdravlju, kako pojedinaca, tako i zajednica. Svi mi možemo učiniti više da pomognemo onima koji se bore sa svojim unutrašnjim demonima, i da budemo podrška onima koji nam pomažu da se osećamo sigurnima u našim svakodnevnim životima. Ova tragedija nas poziva da preispitamo naše stavove prema mentalnom zdravlju i da radimo zajedno na stvaranju društva koje je empatično i podržavajuće.
