Najnoviji sukobi na granici između Jermenije i Azerbejdžana doveli su do optužbi lidera Jermenije, premijera Nikol Pašinjana, da Azerbejdžan želi „totalni rat“ protiv Jermenije. Sukobi su se dogodili u blizini Nerkin Handa na jugoistoku Jermenije, gde su poginula četiri jermenska vojnika. Pašinjan tvrdi da analize pokazuju da Azerbejdžan planira vojne operacije duž granice sa namerom vojne eskalacije koja bi se pretvorila u totalni rat protiv Jermenije.
Ovo nije prvi put da su dve zemlje sukobile, a teritorijalne pretenzije su bile uzrok sukoba tokom tri decenije. Jermenski lider tvrdi da Azerbejdžan sprovodi politiku „daj mi sve što želim kroz pregovore ili ću sve uzeti vojnim sredstvima“. Optužuje Baku da ne želi stabilnost i bezbednost u regionu, dok Azerbejdžan tvrdi da nema teritorijalnih pretenzija prema Jermeniji i da ova zemlja treba da odustane od svojih zahteva.
Predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, tvrdi da nemaju nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Jermeniji i da će ucena koštati Jermeniju skupo. On ističe da neće biti mirovnog sporazuma dok se Jermenija ne odrekne svojih potraživanja prema Azerbejdžanu. Jerevan, s druge strane, tvrdi da Azerbejdžan želi kontrolu nad jermenskom regijom Sjunik kako bi povezao azerbejdžansku enklavu Nahičevan sa ostatkom Azerbejdžana.
Ovi sukobi su deo dugotrajnog sukoba između dve zemlje, koji je kulminirao osvajanjem Nagorno-Karabaha od strane Azerbejdžana u septembru prošle godine, nakon tri decenije borbi. Ova regija je izvor spora između Jermenije i Azerbejdžana već decenijama, a iako su postojali mirovni pregovori, sukobi se i dalje nastavljaju.
Međunarodna zajednica je izrazila zabrinutost zbog novih sukoba između dve zemlje i apeluje na mirno rešenje sukoba. Evropska unija, Rusija, Sjedinjene Američke Države i druge zemlje su izrazile svoju podršku mirnom rešenju i apeluju na obe strane da se suzdrže od daljih neprijateljstava.
U međuvremenu, ljudi u regionu žive u strahu od novih sukoba i eskalacije nasilja. Stanovnici su se suočili sa evakuacijama i prekidima u snabdevanju vodom i energijom, dok se napetost između dve zemlje nastavlja. Humanitarne organizacije su takođe izrazile zabrinutost zbog mogućih ljudskih žrtava i pozivaju na prekid nasilja.
Sukobi na granici između Jermenije i Azerbejdžana ne samo da ugrožavaju bezbednost i stabilnost regiona, već i produbljuju jaz između dve zemlje. Potrebno je mirno rešenje sukoba i nastavak dijaloga između dve strane kako bi se izbeglo dalje nasilje i patnja stanovništva. Međunarodna zajednica treba da preduzme hitne akcije kako bi se osiguralo da se sukobi ne prošire i da se pronađe održivo rešenje za dugotrajni sukob između Jermenije i Azerbejdžana.
