Dušan Vasiljev je bio jedan od najznačajnijih srpskih ekspresionista čija je poezija bila himna mnogim generacijama. Njegove pesme poput „Čovek peva posle rata“ i „Domovina“ su bile popularne među mladima, ali je danas mladim generacijama ostao relativno nepoznat. Nedavno je u Bitef teatru pripremljena predstava „Misterija Dušan Vasiljev“, ali je otkriveno da polovina glumaca nije znala ko je on. To je podstaklo razmišljanje o nedostatku interesovanja za poeziju i antiratnu poeziju među mladima.

Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, izrazio je čuđenje zbog nedostatka reakcije mladih na antiratnu poeziju, posebno u svetlu trenutnih svetskih sukoba. Pogledi mladih su se, prema njegovim rečima, fokusirali isključivo na lične potrebe i prosperitet, zanemarujući društvenu odgovornost i kolektivne vrednosti.

Zoran Đerić, pesnik i v.d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta, takođe primećuje nedostatak interesovanja mladih za poeziju i književnost uopšte. On ističe da se broj časova posvećenih maternjem jeziku i književnosti svake godine smanjuje, što dovodi do nedovoljnog obrazovanja u oblasti kulture i književnosti.

Dušan Vasiljev je ostao upamćen po svojim antiratnim pesmama poput „Plač matere čovekove“, „Čovek peva posle rata“, „Žice“ i „Domovina“. Njegov poetski izraz je jedinstven u svetskim razmerama, ističe Latinović.

U zaključku, nedostatak interesovanja mladih za poeziju i književnost općenito predstavlja zabrinjavajuću činjenicu koja ukazuje na potrebu promene u sistemu obrazovanja i promociji kulture. Dušan Vasiljev, iako možda nije prepoznat od strane današnjih generacija, ostaje važan deo srpske književne baštine čija bi vrednost trebala biti prepoznata i negovana u budućnosti.