Miloš Žujović ili Salbahudin, vehabija iz Mladenovca, navodno je sklon manipulaciji i verovanju ženskoj figuri, što ga čini idealnim „mamacem“ za islamske ekstremiste prema analizi psihološkog profila stručnjaka. Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Božidar Spasić ističe da, iako ne možemo tvrditi da je rođen kao ekstremista, njegovo ponašanje ukazuje na orjentisanost ka ekstremizmu.

Žujović je rođen kao Srbin iz Šumadije, a njegov otac Zoran Žujović otkriva da je Miloš nekada želeo da upiše policijsku akademiju i da postane inspektor. Međutim, njegov kompleks i traume iz detinjstva sugerišu da je ova promena u životu bila za njega neophodna. Spasić smatra da je Žujović bio povučen, tih i nedruželjubiv, te da je bio sklon manipulaciji i verovanju ljudima radi ostvarivanja svojih ciljeva.

Važnu ulogu u Žujovićevom preobraćenju odigrala je žena, koja je bila autentična džihadistkinja, a koju su ekstremisti iskoristili kao „mamac“ da ga privuku u svoju organizaciju. Njemu je navodno trebala jaka žena koja će ga voditi, što se pokazalo kao uspešna taktika jer je postao poslušan robot koji sprovodi naređenja bez pitanja. Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević ističe da je Žujović pao na materijalne stvari i pristup naoružanju, te da je izgubio verske i kulturološke vrednosti.

Žujović je u terorističkom napadu ispred izraelske ambasade teško ranio žandarma Miloša Jevremovića samostrelom. Njegov otac otkriva da je Žujović bio spreman da postane inspektor, ali je njegov mentalni sklop ukazivao na tamnu stranu njegove ličnosti i na zauvek izgubljen um. Galijašević naglašava da je Žujović bio spreman da ubije nekoga ko je njegov poreklo ili veru, što pokazuje ozbiljan pad njegovih moralnih vrednosti.

Istraživanje Žujovićevog psihološkog profila ukazuje na složen lik sa različitim kompleksima i traumama iz prošlosti. Njegova podložnost manipulaciji, verovanje ženskoj figuri i želja za promenom sugerišu na duboke unutrašnje konflikte i nedostatak jasne orijentacije u životu. Njegov preobraćaj u vehabiju i učestvovanje u terorističkim aktivnostima samo su posledica dubokih emotivnih problema i nedostatka ispravnog moralnog kompasa.

Žujovićev otac i stručnjaci za bezbednost slažu se da je on postao robot koji slepo izvršava naređenja, bez obzira na posledice i moralne dileme. Njegova spremnost da učini štetu drugima, čak i onima koji su mu slični po poreklu i veri, ukazuje na potpuni gubitak ličnog identiteta i moralne orijentacije. Duboki kompleksi i traume iz prošlosti u kombinaciji sa podložnošću manipulaciji i verovanju autoritetima doveli su ga do personalne krize i ekstremnih postupaka.

Slučaj Miloša Žujovića ili Salbahudina, vehabije iz Mladenovca, predstavlja složen primer pojedinca koji je postao žrtva ekstremističkih grupa zahvaljujući svojim emocionalnim i psihološkim ranama iz prošlosti. Njegova priča ukazuje na složenost ljudske prirode i na potrebu za adekvatnom emocionalnom podrškom i psihološkom pomoći u rešavanju unutrašnjih konflikata i traumatičnih iskustava. Žujovićeva transformacija u vehabiju i učestvovanje u terorističkim napadima oslikava duboke probleme u savremenom društvu i potrebu za preventivnim merama u borbi protiv radikalizacije i ekstremizma.