Vesna Lazić, baka koja je letos u selu Međulužje kod Mladenovca ubila mlađeg brata iz lovačke puške, privedena je kraju suđenja u Višem sudu u Beogradu, a za naredno ročište krajem marta zakazane su završne reči.

Optužena je za nedozvoljeno držanje oružja i municije i izazivanje opšte opasnosti, jer je tu pušku koja je ostala od njenog pokojnog svekra i supruga, neovlašćeno držala u ormaru u svojoj sobi u kući i nije je obezbedila prema propisima, da je niko drugi ne može uzeti.

Na današnjem ročištu njen branilac Rade Manović predao je sudu izvod iz knjige venčanih Vesne i njenog supruga Milana Lazića da se uporedi sa oružanim listom i vidi da je njen svekar Anđelko ranije nabavio tu lovačku pušku. Takođe je predao i dokument od javnog beležnika da posle smrti Milana Lazića nije vođena ostavinska rasprava.

Tužilaštvo je odustalo od saslušanja u sudu dečaka, koji je pucao, jer je veštačenje reklo da po njega ne bi bilo dobro da se ponovo ispituje, ali je branilac Manović tražio da se čita njegov iskaz dat u maloletničkom postupku, koji se vodio protiv njega, jer je tu on sve objasnio, kako je i zašto uzeo pušku, šta se i kako dogodilo i šta je prethodilo.

Sud je odbio taj predlog, jer je iskaz dat u postupku zatvorenom za javnost, ali će ga ceniti u okviru celog sudskog spisa tog procesa.

Lovačka puška i municija pripadali su dedi Anđelku Laziću, koji je za njih imao dozvolu. Kada je preminuo Lazići nisu prijavili pušku i nje nema u naslednom rešenju, a njegov sin Milan je ponekad koristio. Kada je on umro puška je ostala u ormaru u njegovoj i Vesninoj sobi i svi ukućani su znali za nju, ali je nisu koristili. Tog dana unuk je hteo da se našali i uplaši brata, uzeo pušku i opalio.

Ovo su samo neki od detalja iz suđenja Vesni Lazić, baki dečaka koji je letos u selu Međulužje kod Mladenovca ubio mlađeg brata iz lovačke puške. Suđenje je privedeno kraju u Višem sudu u Beogradu, a za naredno ročište krajem marta zakazane su završne reči.

Na današnjem ročištu njen branilac Rade Manović predao je sudu izvod iz knjige venčanih Vesne i njenog supruga Milana Lazića da se uporedi sa oružanim listom i vidi da je njen svekar Anđelko ranije nabavio tu lovačku pušku. Takođe je predao i dokument od javnog beležnika da posle smrti Milana Lazića nije vođena ostavinska rasprava.

Tužilaštvo je odustalo od saslušanja u sudu dečaka, koji je pucao, jer je veštačenje reklo da po njega ne bi bilo dobro da se ponovo ispituje, ali je branilac Manović tražio da se čita njegov iskaz dat u maloletničkom postupku, koji se vodio protiv njega, jer je tu on sve objasnio, kako je i zašto uzeo pušku, šta se i kako dogodilo i šta je prethodilo.

Sud je odbio taj predlog, jer je iskaz dat u postupku zatvorenom za javnost, ali će ga ceniti u okviru celog sudskog spisa tog procesa.

Lovačka puška i municija pripadali su dedi Anđelku Laziću, koji je za njih imao dozvolu. Kada je preminuo Lazići nisu prijavili pušku i nje nema u naslednom rešenju, a njegov sin Milan je ponekad koristio. Kada je on umro puška je ostala u ormaru u njegovoj i Vesninoj sobi i svi ukućani su znali za nju, ali je nisu koristili. Tog dana unuk je hteo da se našali i uplaši brata, uzeo pušku i opalio.

Očigledno je da je ceo slučaj pun poluinformacija i kontradiktornih izjava. Još uvek nije jasno da li je Vesna Lazić držala oružje neovlašćeno i da li je propustila da ga obezbedi prema propisima. Takođe, postoji pitanje da li je dečak zaista hteo da se našali ili je pucao namerno.

Suđenje će sigurno izazvati veliku pažnju javnosti, a kada završne reči budu održane krajem marta, možda ćemo imati jasniju sliku o celom slučaju.

Ovo je samo jedan od primera kako nekontrolisano držanje oružja može dovesti do tragičnih posledica. Nadamo se da će pravda biti zadovoljena i da će svi učesnici ovog slučaja izvući pouke za budućnost.