Specijalni tužioci Zoran Vučinić i Siniša Milić su u Višem sudu u Podgorici završili iznošenje završnih reči u sudskom postupku poznatom kao „državni udar“. Tužioci su predložili kazne za organizatore kriminalne grupe, pri čemu su Eduard Šišmakov osudili na 15 godina zatvora, Vladimir Popov na 12 godina, Bratislav Dikić na osam godina, Predrag Bogićević i Nemanja Ristić su osuđeni na po sedam godina zatvora, a lideri bivšeg Demokratskog fronta, Andrija Mandić i Milan Knežević, na po pet godina zatvora. Branki Milić je predložena kazna od tri godine zatvora, za Milana Dušića i Srboljuba Đorđevića po godinu i šest meseci, a za Dragana Maksića godinu i devet meseci zatvora. Tužilac je zatražio godinu i šest meseci zatvora za vozača Mihaila Čađenovića, dok je za Kristinu Hristić predložena uslovna kazna.
Specijalno tužilaštvo je zatražilo da optuženi budu proglašeni krivim za planiranje nasilnog zauzimanja Skupštine Crne Gore, kao i za planiranje otmice i ubistva tadašnjeg premijera Mila Đukanovića na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine.
Ovaj slučaj poznat kao „državni udar“ je privukao veliku pažnju javnosti u Crnoj Gori i šire regionu. U prvobitnom suđenju, koje se završilo 2019. godine, optuženi su oslobođeni većine optužbi, ali je Vrhovni sud Crne Gore naložio ponovno suđenje. Specijalni tužioci su istrajni u svojim zahtevima za izricanje kazni za optužene u ovom složenom i kontroverznom slučaju.
Pored zvaničnih optužbi i zahteva tužilaca, postoji i mnogo spekulacija i teorija zavere koje prate ovaj slučaj. Neki tvrde da je „državni udar“ bio insceniran kako bi se stvorio politički presedan i opravdao oštar odgovor vlasti. Drugi veruju da su optužbe osnovane i da je grupa zaista planirala nasilnu smenu vlasti.
Nezavisno od tih teorija, sudski postupak je pokazao da je Crna Gora suočena sa ozbiljnim izazovima u vezi sa vladavinom prava, političkim rivalitetima i ulogom države u sprečavanju političkih kriza. Rezultati ovog suđenja će imati veliki uticaj na političku situaciju u zemlji i odnose sa Rusijom, koja je bila povezana sa optuženima u ovom slučaju.
Bratislav Dikić, bivši komandant srpske Žandarmerije, je jedan od centralnih figura u ovom slučaju. On je optužen da je organizovao grupu koja je planirala državni udar u Crnoj Gori i da je bio u kontaktu sa ruskim obaveštajnim službama. Njegova uloga u ovom slučaju je bila predmet mnogih rasprava i kontroverzi, a njegova kazna će biti značajna za ceo slučaj.
Uz to, lideri Demokratskog fronta, Andrija Mandić i Milan Knežević, su takođe optuženi za učešće u ovom navodnom državnom udaru. Njihove uloge u planiranju događaja 2016. godine su detaljno analizirane tokom suđenja, uključujući njihovu povezanost sa ruskim državljanima koji su takođe optuženi u slučaju.
Specijalno tužilaštvo je istaklo važnost ovog suđenja kao primer borbe protiv organizovanog kriminala i političke destabilizacije. Oni tvrde da je ovo suđenje ključno za očuvanje demokratskih institucija u Crnoj Gori i za sprečavanje sličnih događaja u budućnosti. Izricanje kazni za optužene će biti signal vlastima i građanima da se vladavina prava mora poštovati i da svako kršenje zakona će biti kažnjeno.
U zaključku, slučaj „državni udar“ u Crnoj Gori je kompleksan i kontroverzan događaj koji ima dalekosežne posledice za političku situaciju u zemlji i regionu. Izricanje kazni za optužene će biti važan korak ka pravdi i sprovođenju vladavine prava, ali će takođe podići mnoga pitanja o ulozi države, obaveštajnih službi i političkih rivaliteta u savremenom društvu. Sudska odluka će sigurno izazvati veliku pažnju javnosti i postaviti standard za buduće slučajeve kršenja zakona i političkih sukoba.
