Đorđe Prpić, 33-godišnjak optužen za ubistvo 27-godišnjeg Milana Kneževića, izneo je svoju odbranu na suđenju u Višem sudu u Beogradu. Incident se dogodio 17. februara 2024. godine, kada je Prpić, prema njegovim rečima, primio hitan poziv od Kneževića da mu pomogne jer je izbačen iz kafane. Prpić je kazao da je na poziv poneo svoj lovački nož, koji je Knežević ranije želeo da mu pokloni.
Nakon što se sastao sa Kneževićem i njegovim drugom Viktorom Stanisavljevićem, Prpić je opisao kako je Knežević bio pijan i drogiran, čime je počeo da ga vređa i preti mu. Prpić je pokušavao da smiri situaciju, ali je Knežević nastavio sa uvredama i pretnjama, govoreći mu da će mu zapaliti kuću i povrediti porodicu. Osećajući se poniženim, Prpić je na kraju, u trenutku nervnog sloma, ubo Kneževića nožem.
Prpić je posvedočio da nije nameravao da ubije svog prijatelja i da je mislio da je samo ranjen kada je pobegao sa mesta događaja. Takođe je naveo da nije znao da su na nožu pronađeni DNK tragovi Viktora, kao i da ga nije povredio. Nakon incidenta, Prpić je bacio nož u kantu za smeće i pobegao na Staru planinu.
Na suđenju je svedočila i supruga Milana Kneževića, Kristina Musa, koja je rekla da je Milan otišao iz kuće oko 2 sata posle ponoći, ali nije znala sa kim je razgovarao pre odlaska. Prpić je istakao da se poznavao sa Kneževićem deset godina te da su se često viđali. Takođe je naveo da su obojica imali problema sa zakonom, kao i da je Knežević izašao iz zatvora u Austriji samo nekoliko meseci pre incidenta.
Posle ubistva, Prpić je doživeo teške emocionalne posledice i pokušao je da se ubije u pritvoru. Sada se nalazi u bolničkom bloku Centralnog zatvora i prima terapiju. Sud je odlučio da se izvrši psihijatrijsko-psihološko veštačenje Prpića kako bi se utvrdilo njegovo mentalno stanje.
Ovaj tragični slučaj još jednom ukazuje na opasnosti koje mogu proizaći iz alkoholisanog stanja i međuljudskih sukoba, kao i na ozbiljnost posledica koje takvi incidenti mogu imati na živote svih uključenih. S obzirom na Prpićeve izjave, jasno je da se suočava s dubokom krivicom zbog onoga što je učinio, što dodatno komplikuje njegovu situaciju.
Ovaj incident takođe postavlja pitanja o društvenim normama i vrednostima, kao i o tome kako se pojedinci suočavaju s konfliktima i nasiljem. Prpićeva izjava da bi sve dao da vrati vreme i ne javi se na taj poziv ukazuje na to koliko može biti teško živeti sa posljedicama svojih postupaka.
Prvi put otkako je uhvaćen u zamku svog jezivog dela, Prpić se suočava s realnošću koja ga progonila tokom njegovog boravka u pritvoru. Njegove reči o nervnom slomu i želji da se vrati u prošlost govore o dubokom emotivnom stresu i bolu koji donosi gubitak prijatelja, čak i kada su okolnosti tragične i nasilne.
Ova situacija nas podseća na važnost prevencije nasilja i podrške onima koji se bore sa svojim unutrašnjim demonima. Takođe, poziva nas da razmislimo o posledicama nasilja na zajednicu i o tome kako možemo stvoriti bezbednije okruženje za sve. U svetu gde nasilje često postaje odgovor na sukobe, važno je raditi na razumevanju i komunikaciji kao sredstvima za rešavanje problema.
