Svet se suočava sa rastućim tenzijama oko hrane i vode, smatrajući da bi to moglo dovesti do „ratova za hranu“, prema izjavi izvršnog direktora kompanije Olam Agri. Trgovinske barijere koje su nametnule vlade širom sveta kako bi podržale domaće zalihe hrane doprinose porastu inflacije hrane. Cene hrane su porasle nakon eskalacije ukrajinskog sukoba i sankcija Rusiji. Ograničenja izvoza žitarica i đubriva povećavaju nesigurnost hrane u siromašnim zemljama i pogoršavaju krizu troškova života.

Klimatske promene takođe utiču na poljoprivrednu proizvodnju na globalnom nivou, što doprinosi porastu protekcionizma širom sveta. Zemlje poput Indije i Kine akumuliraju zalihe hrane, stvarajući neravnotežu između ponude i potražnje na globalnom nivou. Ograničenja izvoza određenih vrsta hrane u nekim zemljama takođe doprinose ovom problemu.

Unutar sektora poljoprivrednih proizvoda, velike kompanije ostvaruju rekordne profite dok se cene hrane povećavaju. Izvršni direktor Olam Agri poziva rukovodioce potrošačke industrije da preduzmu akcije u vezi sa klimatskim promenama i adekvatno reaguju na situaciju.

Šef UN-a za ljudska prava takođe je upozorio na potencijalnu katastrofu ako se ne adekvatno upravlja klimatskim promenama, što bi moglo rezultirati desetinama miliona ljudi u opasnosti od gladi. Ekstremni vremenski događaji imaju značajan negativan uticaj na useve, stada i ekosisteme, što dodatno komplikuje globalnu dostupnost hrane.

Ruske snage vežbaju elektronsko lansiranje raketa tokom nestrateških vežbi, a svet je suočen sa sve većim geopolitičkim tenzijama koje mogu dovesti do „ratova za hranu“. Protekcionizam u mnogim zemljama doprinosi neravnoteži između ponude i potražnje hrane, dok klimatske promene ometaju poljoprivrednu proizvodnju na globalnom nivou.

Kompanija Olam Agri upozorava na porast inflacije hrane nakon eskalacije sukoba u Ukrajini i zapadnih sankcija Rusiji. Ograničenja izvoza hrane u mnogim zemljama dodatno pogoršavaju krizu troškova života, a velike kompanije ostvaruju rekordne profite u ovom sektoru.

Potrebno je hitno reagovati na klimatske promene kako bi se sprečila katastrofa koja bi mogla rezultirati desetinama miliona ljudi u opasnosti od gladi. Ekstremni vremenski događaji već imaju negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, stada i ekosisteme širom sveta, povećavajući zabrinutost oko globalne dostupnosti hrane.