Zvaničnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa nedavno su obavestili Kongres o planu da zatvore američku Agenciju za međunarodni razvoj (USAID) i ukinu skoro sva preostala radna mesta u toj organizaciji. Ova odluka označava značajan korak u preispitivanju američke spoljne pomoći i strategije međunarodnog razvoja.
Prema izvorima, osoblje USAID-a obavešteno je putem internog dopisa da će pozicije koje nisu zakonski obavezne biti ugašene u julu i septembru. Dopis, koji je pregledao „Reuters“, poslao je Džeremi Levin, zvaničnik ministarstva za vladinu efikasnost koje vodi Ilon Mask. U njemu se navodi da će zaposleni koji rade širom sveta ubrzo primiti obaveštenja putem mejla o ukidanju svojih radnih mesta.
S obzirom na ovaj razvoj događaja, Stejt department će preuzeti preostale programe strateške pomoći agencije USAID u naredna tri meseca, ali to ne znači da će osoblje automatski biti prebačeno u Stejt department. Proces zapošljavanja u toj instituciji biće odvojen i nezavistan, što ukazuje na to da će mnogi zaposleni ostati bez posla.
Ova odluka nije iznenađujuća s obzirom na Trampovu administraciju, koja je od prvog dana mandata naredila zamrzavanje američke pomoći inostranstvu na 90 dana i preispitivanje svih programa pomoći. U toj fazi, Mask i njegovo ministarstvo su zamrznuli značajan deo sredstava agencije i obavestili veliki deo osoblja da su poslati na odsustvo.
Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je Stejt department obavestio Kongres o nameri da reorganizuje USAID, naglašavajući da je agencija odavno skrenula s puta svoje prave misije. Prema njegovim rečima, zahvaljujući predsedniku Trampu, era „pogrešno vođene i fiskalno neodgovorne politike“ je završena. Rubio je istakao da će se programi pomoći inostranstvu uskladiti sa interesima Sjedinjenih Američkih Država i njihovih građana.
U ovom kontekstu, Rubio je takođe napomenuo da je više od 80 odsto svih programa USAID-a ukinuto, što ukazuje na drastične promene u pristupu američkoj spoljnoj pomoći. Ove mere dolaze usred šireg trenda smanjenja međunarodne pomoći, što može imati značajan uticaj na zemlje koje zavise od ovih sredstava.
Zatvaranje USAID-a predstavlja ne samo kraj jednog važnog segmenta američke spoljne politike, već i potencijalne posledice za međunarodne odnose. Mnoge zemlje koje su koristile pomoć od strane USAID-a mogle bi se suočiti sa ozbiljnim izazovima u razvoju, obrazovanju, zdravstvu i drugim ključnim oblastima.
Pored toga, zatvaranje ove agencije može uticati na međunarodni ugled Sjedinjenih Američkih Država. Mnogi analitičari smatraju da će smanjenje američke pomoći inostranstvu dovesti do opadanja uticaja SAD-a u globalnim poslovima, što može otvoriti vrata za druge zemlje kao što su Kina i Rusija da preuzmu vodeću ulogu u pružanju pomoći i podrške zemljama u razvoju.
S obzirom na sve navedeno, odluka o gašenju USAID-a i ukidanju radnih mesta unutar agencije postavlja brojne pitanja o budućnosti američke spoljne politike i njenom uticaju na globalnu stabilnost. Mnogi se pitaju kakav će biti odgovor drugih zemalja i kako će se Sjedinjene Američke Države prilagoditi novim okolnostima.
U svetlu ovih promena, važno je pratiti razvoj situacije i kako će se ovaj novi pristup odraziti na međunarodnu zajednicu i globalne odnose. Odluka o gašenju USAID-a može biti samo početak šireg preispitivanja američke uloge u svetu, što će sigurno izazvati različite reakcije i implikacije na globalnom nivou.
