Posljednjih godina, masovni turizam postao je sve izraženiji problem širom Evrope. Nakon pandemije virusa korona, turistički bum je doveo do pretrpanosti popularnih destinacija i do izraženog nezadovoljstva meštana. U Barseloni, protesti su se dogodili zbog prevelikog broja posetilaca koji dovode do promena u pejzažu grada i otežavaju suživot sa meštanima u nekim delovima grada. Sa druge strane, turizam donosi veliki deo gradskog BDP-a i radnih mesta, ali istovremeno potencijalno narušava životne uslove meštana i prirodu.

Slični problemi se javljaju i u drugim delovima Evrope. Na primer, Malaga u Španiji suočava se sa nedostatkom stambenog prostora i rastućim cenama stanova, dok su na Kanarskim ostrvima meštani prinuđeni spavati u automobilima zbog nedostatka pristupačnog smeštaja. Na nekim destinacijama, poput Majorki, postavljeni su lažni znakovi upozorenja na plažama kako bi se turisti odvratili, dok neke lokacije u Francuskoj uvode kvote za posetioce ili ograničavaju pristup samo uz rezervaciju.

Gradovi poput Amsterdama takođe se suočavaju sa problemom prevelikog broja posetilaca. Reputacija Amsterdama kao destinacije za lude zabave dovela je do pretrpanosti i nezadovoljstva meštana. Kroz zabrane i promene politike, Amsterdam pokušava da se distancira od ovakve reputacije i smanji priliv turista. Slične mere se primenjuju i u drugim delovima Evrope, poput austrijskog Salcburga, gde se razmatraju potezi poput zatvaranja ulica za automobile i ograničavanja rada suvenirnica.

Na kraju, lokalne vlasti se trude da pronađu balans između ekonomske koristi koju turizam donosi i zaštite životne sredine, kulture i kvaliteta života meštana. Aplikacije koje predviđaju gužve i ograničenja za turističke posete mogu biti korisne alatke u upravljanju turističkim prilivom. Masovni turizam je svakako izazov sa kojim se gradovi širom Evrope suočavaju, ali sa adekvatnim planiranjem i merama moguće je pronaći održivo rešenje koje će zadovoljiti i turiste i meštane.