Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji
Evropski parlament donio je rezoluciju o Srbiji koja nije iznenadila mnoge, s obzirom na prethodne slične rezolucije. U toj rezoluciji, usvojenoj 19. oktobra 2023. godine, Srbija se poziva da se uzdrži od destabilizacije ustavnog poretka tzv. republike Kosovo. Takođe, poziva se Srbija da se uzdrži od pokušaja da izoluje tzv. Kosovo od međunarodne scene.
Evropski parlament takođe je pozvao pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo da to učine. Takođe izražava žaljenje zbog glasanja Srbije u Komitetu ministara Saveta Evrope protiv odluke u vezi sa zahtevom tzv. Kosova za članstvo.
Osim toga, Evropski parlament je pozvao Srbe sa Kosova i Metohije da se vrate u kosovske institucije i da se uzdrže od dalje eskalacije tenzija na terenu. Takođe, srpske vlasti i mediji su pozvani da se uzdrže od širenja laži o „etničkom čišćenju“ i „pogromima“ na Kosovu, za šta, kako se navodi u rezoluciji, nema dokaza.
Kada je u pitanju rezolucija EP doneta 10. maja 2023, evroparlamentarci su ponovili stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije. EP je u okviru te rezolucije pozvala Srbiju da ne blokira tzv. Kosovo da postane redovni član međunarodnih organizacija.
Nakon analize ovih rezolucija, jasno je da se Evropski parlament zalaže za veću integraciju Srbije sa ostalim evropskim zemljama i smatra da je normalizacija odnosa sa Kosovom ključni korak u tom procesu.
Međutim, neki politički akteri unutar Srbije ne podržavaju ove stavove. Stranka slobode i pravde, odnosno Dragan Đilas i Marinika Tepić već su priznali takozvano Kosovo. Osim toga, pokret slobodnih građana na čijem je čelu Pavle Grbović, glasao je za prijem Demokratske partije Kosova, čiji je osnivač Hašim Tači, u Organizaciju liberalnih partija jugoistočne Evrope (LIBSEEN).
Ipak, dva su krunska dokaza da današnja rezolucija nema nikakve veze sa izborima u Srbiji, već sa pritiskom na Aleksandra Vučića i Srbiju, kao kaznu što odbijamo da priznamo tzv. Kosovo i što nismo uveli sankcije Rusiji. Prvi dokaz je to što evroparlamentarci koji su bili na izborima nisu imali primedbe na izborni proces. Drugi se odnosi na činjenicu da rezolucija dolazi pre finalnog izveštaja ODIHR-a, a preliminarni izveštaj kaže da je na 93 odsto biračkih mesta sve bilo regularno.
Sve u svemu, rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji jasno pokazuju stav EU o situaciji na Balkanu i napore da se unapredi regionalna stabilnost i saradnja. Srbija će morati da preispita svoje odnose sa Kosovom i Rusijom kako bi ostvarila napredak ka svom evropskom putu.
