U Hrvatskoj se priprema uvođenje obaveznog vojnog roka, a čekaju se završni zakonski okvir i dogovor među državnim liderima. Premijer Andrej Plenković i predsednik Zoran Milanović postigli su napredak u komunikaciji, što otvara mogućnost da će zakon biti usvojen u naredna dva meseca. Prvi kontingent budućih vojnika mogao bi biti raspoređen u kasarne do leta 2024. godine.
Trenutno su tri kasarne u Kninu, Slunju i Požegi već spremne za obuku, sa novim krevetima, opremom i uniformama. Ministar odbrane, Ivan Anušić, istakao je da je sve spremno za temeljno osposobljavanje vojnika koje će trajati osam nedelja. Tokom obuke, vojnici će steći neophodna znanja za vojnu službu, a oni koji žele mogu ostati u aktivnoj službi, dok će ostali biti upućeni u rezervu.
Procene govore da će između 4.000 i 5.000 mladića godišnje prolaziti kroz vojnu obuku, a troškovi za državu biće oko 20 miliona evra. U ovom trenutku, Hrvatska vojska ima oko 18.000 rezervista, a očekuje se da će se taj broj značajno povećati nakon uvođenja obaveznog vojnog roka.
Jedno od ključnih pitanja koje još nije razjašnjeno je šta će se desiti sa onim mladićima koji odbiju da služe vojsku. Predsednik Milanović predlaže hitno sazivanje veća za odbranu kako bi se raspravila ova i druga otvorena pitanja, s ciljem da se procedura završi pre kraja parlamentarnih zasedanja u leto.
U pismu koje je Milanović uputio Plenkoviću, naglašava da nije protiv uvođenja vojnog roka, ali da je sve informacije o pripremama saznao iz medija. Traži da se jasno definišu kriterijumi za pozivanje u vojsku i da uvođenje vojnog roka ne ugrozi aktivni sastav Hrvatske vojske.
Svake godine u Hrvatskoj oko 19.000 mladića navrši osamnaest godina i upisuje se u vojni registar. Oni koji nastave školovanje neće morati da služe vojni rok dok ne završe obrazovanje, dok će ostali dobiti pozive za vojsku. Devojke nemaju obavezu, ali im je omogućeno da se prijave za vojnu obuku ako to žele. Svi koji prođu osam nedelja obuke dobiće finansijsku naknadu.
Javno mnjenje o ovom pitanju je podeljeno. Dok neki smatraju da je obavezni vojni rok potreban zbog trenutnih bezbednosnih izazova, ankete pokazuju da većina građana misli da to nije nužno. Mnogi predlažu da sistem ostane kao do sada, gde se mladići dobrovoljno prijavljuju za obuku i sticanje vojnih veština.
Interesovanje za dobrovoljno osposobljavanje poraslo je u poslednjim godinama, a mnogi u Hrvatskoj smatraju da bi to trebalo ostati kao jedini oblik vojnog angažovanja. Ranije su se razmatrali predlozi za produljenje obuke na tri meseca, ali ti planovi nisu prihvaćeni zbog finansijskih i organizacionih prepreka.
Obavezan vojni rok može se posmatrati kao odgovor na trenutne bezbednosne pretnje, ali je takođe važno uzeti u obzir i želje i potrebe mladih ljudi, kao i društvene i ekonomske posledice takvih odluka. U ovom kontekstu, važno je da vlasti, vojska i društvo zajedno razmotre sve aspekte ovog pitanja pre nego što se donesu konačne odluke.
S obzirom na trenutne globalne geopolitičke tenzije, kao i istorijske lekcije iz prošlosti, Hrvatska se suočava sa izazovom kako da osigura svoju bezbednost, a istovremeno poštuje prava svojih građana. Uvođenje obaveznog vojnog roka može biti korak ka jačanju nacionalne odbrane, ali će zahtevati pažljivo razmatranje i odgovarajuće uslove za sve uključene.
