Ishod Balkanskih ratova iznenadio je vladajuće krugove u Beču, koji su bili sigurni u srpski poraz. Nakon ratova, jugoslovenska ideja počela je dobijati sve više pristalica, posebno među mladima. Ova ideja transformisala je identitet mladih, poput naprednjaka koji su sebe smatrali i Srbima i Hrvatima. Pod Poćorekovim vlastima, stvoreno je povoljno tlo za radikalizaciju omladine, što je dovelo do hapšenja i progonstava. Mnogi mladi su postali „naprednjaci“ u zatvoru, što je samo dodatno potpalilo njihov otpor prema vlastima. Opasnost koju je Srbija predstavljala za Austrougarsku nije bila vojna ili ekonomska, već privlačnost za Južne Slovene unutar Monarhije. Uz rast ugleda Kraljevine Srbije, sve veći pritisak na Južne Slovene u Monarhiji dovodio je do jačanja jugoslovenske ideje. Vlasti su se borile protiv širenja ideja o slozi Srba i Hrvata, što je samo doprinelo radikalizaciji mladih.