Zalagaonice u Srbiji trenutno nude usluge unovčavanja čekova uz proviziju preko posrednika, iako je ovakva praksa zabranjena i samo banke i ovlašćene institucije smeju da daju kredite. Klijenti založe ček i za to plaćaju naknadu, odnosno kamatu koja iznosi od 300 do 500 dinara za mesec dana. Nakon 30 dana, klijent ima obavezu da otkupi ček po njegovoj stvarnoj vrednosti od 5.000 dinara. Zalagaonice omogućavaju unovčavanje neograničenog broja čekova i često se reklamiraju putem oglasa, na ulici ili na svojim internet stranicama.

Građani se najčešće odlučuju za unovčavanje čekova kada im hitno zatreba novac za neki neplanirani trošak. Ova usluga im omogućava da brzo dođu do keša bez potrebe za uzimanjem pozajmica od banaka ili drugih institucija. Zalaganje čekova je postalo popularno među građanima koji se suočavaju sa nedostatkom novca za svakodnevne potrebe. Zalagaonice nude različite uslove i tarife za proviziju, a neke čak imaju posebne akcije poput niže provizije tokom rođendanskog meseca ili mogućnosti dostave novca na kućnu adresu.

Narodna banka Srbije upozorava da unovčavanje čekova uz proviziju preko posrednika predstavlja kršenje zakona, jer zalagaonice nemaju dozvolu za davanje kredita. Za bavljenje davanjem kredita ovlašćene su samo banke i posebno ovlašćene institucije kao što su Fond za razvoj Republike Srbije ili Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Postoje zakonske kazne za kršenje ovog pravila, koje mogu ići od tri meseca do pet godina zatvora.

Centralna banka ističe da nije u njihovoj nadležnosti da nadgledaju rad zalagaonica ili drugih firmi koje se bave ovom vrstom delatnosti. Samo banke i par posebnih institucija imaju ovlašćenje za davanje kredita i obavljanje finansijskih transakcija. Građani treba da budu svesni rizika koji sa sobom nosi unovčavanje čekova preko posrednika i da se informišu o zakonskim propisima pre nego što se odluče za ovu opciju.

Ukoliko se odluče za unovčavanje čekova, građani trebaju biti svesni da su zalagaonice neovlašćene za ovu vrstu delatnosti i da postoji rizik od krivičnog gonjenja. Bolja opcija je da se obrate bankama ili drugim ovlašćenim institucijama za davanje kredita kako bi izbegli potencijalne probleme sa zakonom. Na kraju, važno je da građani budu informisani o svojim finansijskim opcijama i da se pridržavaju zakonskih propisa kako bi zaštitili svoje interese i izbegli nelegalne poslove sa neovlašćenim institucijama.