Činjenice o tragičnom slučaju u „Ribnikaru“ u kome su deca izgubila život

Današnja parnična rasprava protiv Kecmanovića, zbog ubistva dece u „Ribnikaru“ u Beogradu na kojoj je svedočila Dragana Anđelković, majka ubijene devojčice Mare, bila je teška za sve prisutne. Dragana je ispričala o svojoj predivnoj bici Maru. Mare je bila osoba koja je volela da organizuje sebe i situaciju, uz to i bila samostalna i snažna ličnost. Iako je imala neke nezadovoljstvo kada je formirano novo odeljenje u školi, volela se sa decom i bila svoja. Mare je očuvala samopouzdanje i nije dozvoila da je tuđi ljudi pogađaju. Toga dana, dok je pripremala da ide u školu, ni sanjala nije šta se dešava. Njena majka je bila van sebe od tuge što nije uspela da je čuje poslednji put. 

Kada je Maru ćerkicu Maru trebalo da identifikuje u službi smrti, nije mogla da poveruje u to. Sindi je imala naocare koje je ponosno nosila. Međutim, kada su otac i ona potvrdili da je to ona, shvatila je sa je to užasna istina. Nakon tog strašnog događaja, Dragana Anđelković se suočava sa ružnim stvarima kao „pranje ruku“ od strane ubice i roditelja ubice. Pretrpela je izuzetno emotivne i emotivne teškoće u kljuku sa „peru ruke“. Njen sin joj se javlja svakodnevno iz škole, ali ona nikako ne oseća da je to mesto sigurno. 

Svedočenje Dragane Anđelković pokazuje koliko je teško izgustivo je izgubiti dete. Ona očekuje da zločinac dobije pravdu, ali uopšte se i ne uspeva da izvrši svoju smrtnu kaznu. Tragedija koju je doživela može joj se lečiti na duži vremenski period jer nema leka za njenu izgubljenu tugu i patnju.

Branko, koji je izgubio ćerku, rekao je da zločinac nije počinio „poludeli klinac, već dresirani vojnik“. To mora da bude jasno, jer ne može niko od 54 metka da pogodi 47. On beži od realnosti i svestan je toga.

Dragana i Branko se i dan danas bore sa tugom, patnjom i nevericom. Njihove priče i svedočenja su duboko emotivne i teške, ali oni žele da pravda pobedi. Ova tragedija i dalje čini naciju i dalje boli. Sve ovo su duboko emotivne i teško shvatljive činjenice koje ukazuju na duboku emocionalnu bol i patnju roditelja. Na njihovom liku su duboke crte patnje. Ovaj slučaj je šokirao mnoge ljude i pokazuje koliko su roditelji sposobni da se dalje bore uprkos tragediji. Duboko se suosećamo sa njima i želimo im svu sreću u suđenju.