Beograd – Vlada Srbije je nedavno donela odluku o postavljanju Vladimira Orlića za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), zamenjujući dosadašnjeg vršioca dužnosti Tomislava Radovanovića. Orlić, dosadašnji predsednik Skupštine Srbije, je dobio saglasnost Saveta za nacionalnu bezbednost za ovu poziciju. Ovo imenovanje je izazvalo kritike opozicije i analitičara, dok su predstavnici Srpske napredne stranke izrazili podršku za Orlića.

Vladimir Orlić je visokopozicionirani član SNS-a, sa doktoratom iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Njegovo imenovanje je izazvalo polemike o političkom uticaju na postavljanje članova na ključne pozicije u državnim institucijama, sa izjavama da je BIA postala instrumentalizovana za političku borbu i eliminaciju neistomišljenika.

BIA bi po zakonu trebalo da se bavi nacionalnom bezbednošću, ekstremizmom i ugrožavanjem ustavnog poretka, ali u praksi se fokus stavio na borbu protiv političkih neistomišljenika i očuvanje moći vladajuće strukture. Stalna kontrola i monopol nad bezbednosnim sektorom od strane Aleksandra Vučića je dovela do situacije u kojoj je BIA postala deo strategije za održanje vlasti po svaku cenu, uz previranja i pokušaje neutralisanja svih društvenih činilaca koji se usprotive režimu.

Analitičari ističu da Orlićeva uloga kao direktora BIA-e će biti da filtrira informacije koje će stizati do predsednika Vučića, dok će sam Orlić biti nemoćan posmatrač koji će saopštavati samo poruke koje mu budu naređene. To ukazuje na kontinuitet političke kontrole nad službama bezbednosti i instrumentalizaciju istih za političke svrhe.

Uprkos tome, teškoće u održavanju takvog sistema dolaze zbog iscrpljenosti energije glasača, koalicionih partnera i društva u celini. Za očekivati je da će u budućnosti biti primetan rast pritisaka i kontrole nad javnošću i medijima, kako bi se održao politički poredak i konsolidovana moć vladajuće strukture.

U zaključku, i pored postojanja džepova otpora i profesionalaca u službama bezbednosti, kao i pritisaka javnosti i medija, kontrola rukovodećih pozicija u bezbednosnim institucijama ostaje u rukama vladajuće strukture. To ukazuje na neizvesnost i dalje prilagođavanje društvenih struktura u Srbiji, pod dominacijom političke kontrole i instrumentalizacije državnih službi za očuvanje vlasti i moći.