Prošle godine, svetska potražnja za zlatom dostigla je nove rekorde, što je rezultat značajnih nabavki od strane centralnih banaka i rasta investicija u ovaj plemeniti metal. Ovo se navodi u izveštaju koji je objavio Svetski savet za zlato. Ukupan obim trgovine zlatom iznosio je 4.974 tona, što predstavlja porast u odnosu na 4.899 tona iz 2022. godine. Ovaj trend rasta potražnje za zlatom se nastavlja i u 2024. godini, gde je povećana potražnja rezultat geopolitičkih i ekonomskih neizvesnosti.
Šaokai Fan, globalni rukovodilac za centralne banke u Svetskom savetu za zlato, istakao je da je potražnja za zlatom postigla nove rekordne vrednosti, a dodao je da je apetit centralnih banaka za zlatom „nezasit“. Ova situacija se dešava već treću godinu zaredom, tokom koje obim svetske trgovine zlatom prelazi 1.000 tona.
Među centralnim bankama, Narodna banka Poljske je bila najveći kupac zlata u prošloj godini, dodajući 90 tona svojim rezervama. Centralna banka Turske je zauzela drugo mesto sa povećanjem zaliha za 75 tona, dok je Rezervna banka Indije bila treći najveći kupac, redovno kupujući zlato svakog meseca osim decembra. Ovi podaci ukazuju na rastući interes centralnih banaka za zlato kao sigurnim utočištem u vremenima ekonomske neizvesnosti.
Potražnja za zlatnim polugama i kovanicama takođe je ostala na visokom nivou. Ovo je posebno izraženo u zemljama kao što su Kina i Indija, gde je interes za zlato značajno porastao. Izveštaj ukazuje na to da su kineski investitori suočeni s nedostatkom alternativnih investicija, što je dodatno motivisalo ulaganje u zlato. Ekonomska neizvesnost u Kini, zajedno sa stalnom volatilnošću na berzama i niskim prinosima na državne obveznice, podstakli su ovaj trend.
U Indiji, potražnja za zlatom porasla je nakon što je vlada smanjila uvozne dažbine na zlato sa 15% na 6% u julu. Ova odluka je značajno olakšala pristup zlatu i dovela do povećane potražnje među potrošačima.
Međutim, izveštaj je ukazao na jedan razočaravajući aspekt tržišta: potražnja za zlatnim nakitom je opala. Obim trgovine zlatnim nakitom smanjen je za 11% na 1.877 tona, što ukazuje na promene u potrošačkim navikama i preferencijama. Ova opadanja mogu biti rezultat visokih cena zlata i ekonomske neizvesnosti, koje su uticale na sposobnost potrošača da ulažu u luksuzne proizvode.
U svetlu ovih informacija, jasno je da zlato ostaje ključna igračka na globalnoj finansijskoj sceni, sa centralnim bankama koje ga i dalje smatraju sigurnim utočištem. U ovom trenutku, kada su geopolitičke tenzije visoke, a ekonomski pokazatelji nepredvidivi, zlato se čini kao prirodan izbor za diversifikaciju portfolija i zaštitu od inflacije.
U narednim godinama, očekuje se da će potražnja za zlatom ostati stabilna, podstaknuta neizvesnostima na globalnom tržištu. Kako centralne banke nastavljaju da akumuliraju zlato i investitori traže sigurne alternative, ovaj plemeniti metal će verovatno ostati u fokusu, kako sa stanovišta investicija, tako i kao sredstvo očuvanja vrednosti. U tom smislu, zlato ne samo da je plemeniti metal, već i simbol stabilnosti u nestabilnim vremenima.
