U Srbiji je u januaru 2024. godine zabeležen značajan porast ukupnog duga pravnih lica, preduzetnika i građana prema bankama, koji iznosi 3.796 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 11,2% u odnosu na januar prethodne godine. Ovaj podatak naglašava rastuće zaduženje stanovništva i privrede, a prema izveštaju Udruženja banaka Srbije, ukupni dug stanovništva na početku godine iznosio je 1.628 milijardi dinara, što je povećanje od 8,9% u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
Građani Srbije su najviše zaduženi po osnovu gotovinskih kredita, čiji dug iznosi 782,60 milijardi dinara. Stambeni krediti i krediti za adaptaciju su sledeći po visini duga, sa ukupnim iznosom od 697,49 milijardi dinara. Poljoprivredne pozajmice zauzimaju treće mesto sa 90,981 milijardi dinara, dok su potrošački zajmovi dostigli 20,64 milijarde dinara.
Kada je reč o kašnjenju u otplati dugova, ukupno učešće privrede i građana u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosi 2,5%. Preduzetnici su najviše kasnili u otplati, sa docnjom od 4,8%, dok pravna lica beleže 2,7% kašnjenja. Stanovništvo je, s druge strane, najmanje kasnilo, sa udelom docnje od 2,1%.
Nedavno usvojeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga omogućava bankama da pruže određene olakšice korisnicima koji se suočavaju sa problemima u otplati. Ovaj zakon nalaže da, ukoliko tokom trajanja ugovora dođe do teškoća u plaćanju, banke moraju primeniti razumne mere koje olakšavaju korisnicima da izmire svoja dugovanja pre nego što pokrenu izvršni postupak. Razumne mere mogu uključivati refinansiranje duga, promene ugovornih uslova, produženje roka otplate, smanjenje kamatnih stopa, kao i odlaganje plaćanja.
Pored toga, korisnicima kredita može biti ponuđen moratorijum, što znači da se tokom određenog perioda ne obračunava zatezna kamata na dospelu, a neizmirenu potraživanje. U slučaju stambenih kredita, banke su dužne da korisnicima ponude opcije kao što su prodaja nepokretnosti ili prenos prava svojine na toj nepokretnosti, pre nego što započnu bilo kakav vansudski postupak namirenja.
Zakonske odredbe obavezuju banke da, ukoliko korisnik ne ispuni svoje obaveze, pre nego što pokrenu postupak naplate, ponude korisniku opcije koje bi mogle da mu pomognu da izbegne gubitak imovine. Ove mere se ne primenjuju na korisnike koji su već koristili olakšice i ponovo zapali u docnju, kao ni na one koji ne odgovore na ponude banaka u predviđenom roku.
Ukoliko banka raskine ugovor zbog neispunjenja obaveza, ona ne može naplatiti dug s računa korisnika bez njegovog odobrenja, što je još jedan način zaštite korisnika od prekomernih naplata.
U praksi, ovo može značiti da korisnici kredita moraju biti svesni svojih prava i mogućnosti koje im zakon pruža u slučaju finansijskih poteškoća. Važno je da se informišu o mogućnostima refinansiranja, kao i o olakšicama koje banke mogu ponuditi. Pružanjem ovih informacija, zakon doprinosi boljoj zaštiti potrošača i stabilnosti finansijskog sistema.
U zaključku, iako je dug prema bankama u Srbiji u porastu, postoje mehanizmi koji korisnicima mogu pomoći u prevazilaženju finansijskih poteškoća. Pravilna primena zakonskih odredbi i aktivno angažovanje korisnika u komunikaciji s bankama može značajno olakšati situaciju i smanjiti rizik od gubitka imovine.
