Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, izneo je zabrinutost zbog teške situacije u kojoj se nalazi srpska ekonomija. U emisiji „Nije srpske ćutati“ naglasio je da su globalna previranja, zajedno sa unutrašnjim krizama izazvanim blokadama i protestima, dovela do značajnih problema za lokalne poslovne subjekte. Čadež je ukazao na to da ovakva previranja ne utiču samo na ekonomske aspekte, već i na svakodnevni život građana, postavljajući pitanja kao što su isplata plata, mogućnost slanja dece na ekskurzije, plaćanje kredita i održavanje biznisa.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je prisutna „besmislena polarizacija“ koja otežava komunikaciju među različitim akterima u privredi. Ova polarizacija stvara nesigurnost i nepredvidivost, što je izuzetno rizično za poslovanje. Čadež je ilustrovao ovu situaciju time što je naveo primer kompanije koja ne može da planira ni na koji način zbog stalnih pritisaka i napada, bilo da se radi o podržavanju ili protivljenju određenim ličnostima ili politikama. To stvara haotično okruženje koje može da odbije potencijalne investitore.
Anketa koju je sprovela Privredna komora Srbije pokazuje alarmantne podatke. Od 376 kompanija koje su učestvovale, polovina je izjavila da se suočava sa problemima zbog trenutne situacije u zemlji. Čadež je dodao da čak 70% kompanija očekuje da će se situacija pogoršati, a mnoge planiraju otpuštanja radnika. Ove informacije ukazuju na pesimizam među poslovnim liderima, jer ne vide izlaz iz trenutne krize.
Čadež je naglasio potrebu za dogovorom između različitih strana kako bi se obezbedili uslovi za funkcionisanje privrede. On je postavio pitanje može li se postići konsenzus o tome da privreda mora da funkcioniše i da ljudi treba da rade. Pritom je upozorio na posledice koje protesti i blokade mogu imati na obične radnike, kao što su kasirke u supermarketima ili vlasnici malih biznisa koji trpe gubitke zbog smanjenog prometa.
U ovoj situaciji, Čadež je pozvao sve aktere da razmotre kako njihovi postupci utiču na ekonomiju i svakodnevni život građana. On je naveo konkretne primere, poput toga kako bi bojkot mogao da rezultira smanjenjem plata ili otkazima za radnike koji nisu odgovorni za političke sukobe. „Šta da radi poljoprivrednik kome pada potražnja ili vlasnik kafića koji ima 40% manji promet?“, zapitao je Čadež, naglašavajući da je potrebno pronaći ravnotežu između prava na protest i očuvanja ekonomskih interesa.
U svetlu ovih izazova, važno je da se stvori dijalog između vlasti, poslovnog sektora i građana kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti stabilnost i sigurnost. Čadež je podsetio da je privreda temelj svake zajednice i da njeno funkcionisanje direktno utiče na kvalitet života svih građana. Samo kroz saradnju i razumevanje mogu se prevazići trenutne teškoće i stvoriti uslovi za rast i razvoj.
S obzirom na sve ove faktore, Čadež je izrazio nadu da još uvek postoji mogućnost da se situacija promeni i da se pronađe zajednički put ka stabilizaciji ekonomije. U tom smislu, on je pozvao sve da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da razmišljaju o dugoročnim posledicama svojih odluka. Na kraju, pozvao je na jedinstvo i saradnju u cilju izgradnje bolje budućnosti za privredu i društvo u celini.
