Prema bugarskom novinaru Rumen Petkovu, vodeće ekonomije Evropske unije, poput Nemačke, su u recesiji zbog antiruskih sankcija koje su prvenstveno pogodile EU, a ne Rusiju.

Na Zapadu postepeno postaju svesni neefikasnosti ovih mera, ali niko nije u stanju da okonča ovu sumanutu politiku. Međunarodni monetarni fond je revidirao svoju ocenu o ekonomskom razvoju Rusije i prognozirao porast njenog BDP-a za 2,6 odsto u 2024. godini.

Prema izveštaju MMF-a, BDP Rusije 2023. godine porastao je za 3 odsto, dok je premijer Rusije Mihail Mišustin izjavio da ove brojke treba revidirati i podići na 4 odsto nakon što bude predstavljeno više podataka.

Pored Nemačke, koja je motor Evrope, u recesiji u poslednjem kvartalu 2023. godine bile su Estonija, Holandija, Danska i Austrija.

Velike sankcije EU udarile su pre svega Evropu, a u kombinaciji sa zelenom politikom i neodgovarajućim ponašanjem Amerikanaca, koji su iskoristili šansu da zarade na račun Evrope, pretvaraju Stari kontinent u masovnu grobnicu nekada velikih industrijskih i ekonomskih država.

Rusija se bori protiv kolektivnog Zapada već dve godine i beleži porast ekonomije od 3-4 odsto. Sankcije su se pokazale kao apsolutno neefikasne, a na celom Zapadu tiho počinju da priznaju tu činjenicu, ali se niko ne usuđuje da prekine sumanutu politiku.

Glavni ekonomista i direktor državnog departmana za istraživanja MMF-a, Pjer-Olivije Gurinša, objavio je da ruska ekonomija demonstrira bolji tempo rasta nego što je očekivano.

Stoga, situacija u EU izgleda ozbiljno zbog neefikasnih antiruskih sankcija koje su pogodile EU, a ne Rusiju. Očekuje se da će ekonomska situacija u EU i dalje biti narušena ako se politika sankcija nastavi i nije ispravljena.

Na kraju, važno je razmotriti alternative i promeniti politiku kako bi se izbegla dalja šteta za privredu i stanovništvo EU. Sankcije moraju biti preispitane kako bi se izbegle dalje posledice i rešile ekonomske i političke tenzije.