Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji sproveli su eksperiment u kojem su spolja pričvrstili svinjsku jetru na ljudsko telo kako bi posmatrali njenu sposobnost filtriranja krvi. Ovaj korak predstavlja značajan napredak ka potencijalnoj primeni ove tehnike kod pacijenata čija jetra su zakazala. Takođe, ovo je primer ksenotransplantacije, odnosno transplantacije organa sa životinje na čoveka, koja je bila predmet istraživanja već duže vreme.
Svinjska jetra korišćena je van doniranog tela, što je deo napora da se pruži dodatna podrška oštećenim ljudskim jetrama, slično postupku dijalize kod otkazivanja bubrega. Ksenotransplantacija se suočava sa izazovima, budući da je imuni sistem ljudi često odbacivao strano tkivo. Međutim, nove tehnologije omogućavaju naučnicima da koriste genetski modifikovane svinje čiji su organi bliži ljudskim.
Tokom poslednjih godina, bubrezi ovih genetski modifikovanih svinja su privremeno presađeni pacijentima koji su doživeli moždanu smrt da bi se analiziralo njihovo funkcionisanje. Takođe, dva muškarca su primila svinjska srca, ali su obojica preminula u roku od nekoliko meseci. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) trenutno razmatra mogućnost da dozvoli malom broju Amerikanaca koji čekaju na transplantaciju da se prijave za učešće u rigoroznim studijama o presađivanju svinjskih srca ili bubrega.
Genetski modifikovana svinjska jetra, koja je korišćena u ovom eksperimentu, proizvedena je od strane kompanije eGenesis. Istraživači su jetru priključili na uređaj koji je razvio OrganOks, a koji se obično koristi za očuvanje doniranih ljudskih jetara pre transplantacije. Porodica preminulog donatora, čiji organi nisu bili pogodnu za donaciju, pristala je da se njegovo telo koristi za istraživanje. Uređaji su održavali cirkulaciju krvi u telu tokom eksperimenta, koji je trajao 72 sata, filtrirajući krv kroz svinjsku jetru.
Istraživački tim izvestio je da je telo donatora ostalo stabilno tokom eksperimenta i da svinjska jetra nije pokazivala znakove oštećenja. Ovaj uspeh je značajan, ali postoji još mnogo posla koji treba obaviti da bi se razvile mašine koje bi mogle da funkcionišu poput dijalize za jetru. Dr. Parsija Vagefi iz Sautvestern medicinskog centra, koja nije bila uključena u istraživanje, ali prati razvoj ksenotransplantacije, izrazila je optimizam povodom ovog napretka. Ona je istakla da je kombinovanje svinjskih organa sa uređajima za očuvanje ljudskih organa intrigantan korak ka unapređenju nege pacijenata sa otkazivanjem jetre.
Prema podacima, oko 10.000 ljudi trenutno čeka na transplantaciju jetre u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa ovim istraživanjem, naučnici teže da smanje taj broj i omoguće pacijentima bržu i efikasniju pomoć. Iako su slični eksperimenti sa svinjskim organima pokušavani i ranije, korišćenje savremenih genetskih tehnika može značajno poboljšati uspešnost ovih transplantacija.
U narednim godinama, očekuje se da će ovakva istraživanja nastaviti da se razvijaju, posebno s obzirom na povećanu potrebu za organima za transplantaciju. Ksenotransplantacija može postati realnost koja će spasiti mnoge živote. Kao što je dr. Vagefi napomenula, važno je nastaviti sa istraživanjem i razvojem tehnologije koja bi mogla da pomogne u lečenju pacijenata sa oštećenim organima.
Ova nova istraživanja otvaraju vrata za budućnost transplantacije organa i potencijalno mogu promeniti način na koji se leče pacijenti sa ozbiljnim oboljenjima jetre. Razvoj genetski modifikovanih svinjskih organa može doneti nadu mnogim ljudima koji čekaju na transplantaciju i suočavaju se sa teškim zdravstvenim izazovima.
