Glumica Tamara Aleksić nedavno je bila gošća emisije Tanjug Reflektor, gde je govorila o svojoj ulozi u predstavi „Staklena menažerija“ u pozorištu „Madlenijanum“. Aleksić je istakla da je ovo delo američkog pisca Tenesija Vilijamsa, koje ima već osamdeset godina, zapravo bila neka vrsta psihoterapije za pisca. Kroz ovu predstavu, Aleksić vidi odnos Vilijamsa prema ljudima, gde je njegovo pisanje o majci praktično dijagnoza psihoterapeuta, dok su ostali likovi romantično opisani.

Ističući slojevitost ovog dela, Aleksić je rekla da je izuzetno intimno i kompleksno, dajući do znanja da ova predstava ostavlja snažan utisak na publiku. Predstava se izvodi na maloj sceni „Madlenijanuma“, gde Aleksić ističe divnu komunikaciju sa svojim kolegama. Ona je takođe pomenula važnost malih scena u pozorištima i naglasila da je gluma na maloj sceni mnogo intimnija i zahteva poseban pristup.

Aleksić je takođe otkrila da je jedan psihoterapeut koji je prisustvovao premijeri izjavio da je osetio neopisivu potrebu da pomogne ljudima na sceni već nakon dvadeset minuta predstave, što je za nju dokaz snage same predstave. Kroz svoje uloge u pozorištu, filmu i sinhronizaciji crtanih filmova, Aleksić ističe da je svaki put naučila nešto više o sebi, ističući to kao veliki blagoslov.

Glumica je takođe istakla važnost odnosa prema likovima koje tumači, navodeći da glumac ima odgovornost prema njima i da je učenje od njih takođe deo procesa. Kroz svaku situaciju i osobu koju sretnemo, Aleksić smatra da možemo naučiti nešto novo i da svako iskustvo oblikuje našu ličnost.

Na kraju, Aleksić je upozorila na opasnosti koje nosi ego u karijeri glumca, ističući važnost vraćanja ega na njegovo mesto i održavanja balansa. Istakla je da svako od nas ima svoj ego, koji može da preuzme kontrolu ukoliko mu dozvolimo, ali je važno znati držati ga pod kontrolom kako bi uspeli da prevladamo sve izazove.

U zaključku, razgovor sa glumicom Tamara Aleksić pruža dublji uvid u njenu ulogu u predstavi „Staklena menažerija“ i aspekte glume, psihologije i odnosa prema likovima. Aleksić ističe koliko je svaka uloga važna za lični razvoj i kako je kroz svoj rad naučila da održava balans između ega i odgovornosti prema likovima koje tumači. Njen pogled na umetnost glume pruža inspiraciju i uvid u kompleksnost sveta pozorišta.