Slobodan Zubanović (1947) nedavno je objavio svoju novu pesničku knjigu pod neobičnim naslovom „Vidi Vidi“ u izdanju „Arhipelaga“. Ova knjiga posvećena je sećanju na pola veka od štampanja njegove prve zbirke stihova „Kupatilo“, objavljene 1973. godine u izdanju „Prosvete“ koja danas više ne postoji. Zubanović je tokom svoje karijere objavio i nekoliko drugih pesničkih knjiga, kao i knjiga eseja, i dobitnik je mnogih uglednih nagrada, kao što su „Isidora Sekulić“, „Vasko Popa“, „Disova nagrada“, „Desanka Maksimović“, Zmajeva nagrada, „Branko Miljković“, i „Zlatni krst cara Lazara“.

U intervjuu, Zubanović govori o svojim počecima u poeziji, ističući da su njegove prve pesme objavljene u Sarajevu, te da je u poeziji pronašao svoje mesto uprkos izazovima koje je suočavao kao mladi pesnik. Navodi da se ugledao na pesnike poput Disa, Rastka, Miloša, Vaska, Ruževića, Brehta, Herberta i Pasternaka, te da je u pesmama drugih pesnika tragao za privremenim savezništvom kako bi bolje razumeo svet oko sebe.

U svojoj novoj zbirci, „Vidi Vidi“, sve pesme iz prvog ciklusa počinju rečima iz naslova nove zbirke, a ovo je, prema Zubanoviću, simbol ponovnog gledanja i sećanja na ono što je već viđeno. Takođe, pesme iz ciklusa „Kurs poezije“ imaju svojevrsno sećanje na velikog pesnika Miodraga Pavlovića.

Zubanović se osvrće i na današnji položaj poezije, ističući da je ona postala manje vidljiva i potrebna u društvu. Ipak, on se obraća onima koji i dalje cene poeziju i umetnost, te smatra da poezija može da pronađe svoje mesto i u savremenom društvu.

Kada je reč o uticaju novih tehnologija na sudbinu knjige i čitanje, Zubanović ističe da internet može pružiti nove mogućnosti za istraživanje i osvetljavanje stihova, ali istovremeno naglašava da tastatura ne pomaže u pravljenju dobrih stihova. On se takođe osvrće i na današnji položaj književnih časopisa, ističući da više nije popularno čitati književne časopise i da su retki oni koji redovno izlaze.

Na kraju, Zubanović govori o svojim preferencijama kada je reč o formi pesme, ističući da mu je katren bliži kao ram za njegovu rečenicu, dok slobodan stih omogućava brže unošenje misli u jezik. Ipak, ističe da je važno održavati raznolikost u poeziji i izbegavati monotone pesnike koji udaraju u istu žicu.

Slobodan Zubanović je očigledno posvećen svojoj umetnosti, te se nadamo da će njegova nova knjiga „Vidi Vidi“ pronaći svoje mesto i kod publike koja i dalje ceni poeziju i pesničku reč. Ova knjiga predstavlja važan doprinos srpskoj književnosti i kulturi, te je važno podržati umetnike poput Zubanovića koji se trude da sačuvaju poetsku tradiciju i unesu nove perspektive u svet poezije.