Iako je teško zamisliti da bi neko želeo da bude sahranjen na sred aerodromske piste, to je upravo slučaj sa parom iz Džordžije, čiji grobovi se nalaze ispod asfaltiranih traka aerodroma Savana/Hilton Hed. Ovaj neobičan slučaj privukao je pažnju korisnika Gugl mapa, koji su primetili spomenike postavljene na pisti ovog aerodroma.
Na zapadnoj polovini aerodroma, u blizini ivice pista 10 i 28, počivaju Ketrin i Ričard Dotson, zajedno sa dvojicom njihovih rođaka. Ova porodica je sahranjena pre više od 140 godina, a grobovi su deo porodičnog groblja koje je nekada bilo na imanju koje je par posedovao. Kako su se Ketrin i Ričard Dotson odlučili za ovo mesto, vodi nas kroz priču koja seže daleko u prošlost.
Ketrin i Ričard Dotson rođeni su 1797. godine i proveli su više od 50 godina u braku, uživajući u životu na svom imanju poznatom kao „Čiroki Hils“. Ketrin je preminula 1877. godine, a Ričard sedam godina kasnije. U tom vremenu, postojala je tradicija sahranjivanja bliskih osoba na porodičnoj zemlji, što je bio slučaj i sa njima.
Međutim, stvari su se promenile tokom Drugog svetskog rata, kada je američka vojska počela da traži lokacije za nove objekte. Vlasti su odlučile da iskoriste područje brda Čiroki za izgradnju vojne baze, što je uključivalo i groblje porodice Dotson.
Dok je većina grobova premeštena u obližnje groblje Bonaventure, kada su Ketrinini i Ričardovi ostaci bili u pitanju, njihovi potomci su insistirali da ostanu na zemlji koju su voleli i u koju su ulagali decenijama. Ovaj zahtev doveo je do odluke aerodroma da jednostavno izgrade pistu preko njihovih grobova, ali sa posebnim poštovanjem. Danas, na tom delu piste, koja je dugačka 9.350 stopa (2,84 kilometra) i svakodnevno se koristi za hiljade letova, postoje oznake koje podsećaju na ovu neobičnu situaciju.
Lokalne vlasti objašnjavaju da su ova grobna mesta jedina na svetu koja su ugrađena u aktivnu pistu. Pored Ketrin i Ričarda, tu su sahranjeni i njihovi rođaci, Danijel Hjuston i Džon Dotson, koji su takođe deo porodične istorije u ovom nesvakidašnjem poslednjem počivalištu. Iako je misteriozno groblje nevidljivo za putnike koji svakodnevno lete sa ili ka Savani, ono zauvek ostaje prisutno u istoriji ovog aerodroma.
Priča o Ketrin i Ričardu Dotson, kao i o njihovim rođacima, svedoči o složenosti ljudskih sudbina i o tome kako se istorija ponekad prepliće sa savremenim životom na neočekivane načine. Aerodrom Savana/Hilton Hed nije samo mesto dolazaka i odlazaka, već i mesto gde prošlost ostaje ukorenjena, čak i kada se svet modernizuje.
Ova situacija podseća na to koliko je važno poštovati istoriju i tradiciju, čak i kada se nalazimo u savremenom okruženju. Grobovi Dotsonovih su simbol otpora, ljubavi i posvećenosti, koji će zauvek ostati deo pejzaža aerodroma. Takođe, ova priča nas podseća da su život i smrt blisko isprepleteni, i da mesta koja su nekada bila domovi sada mogu postati deo nečeg mnogo većeg, kao što je aerodrom koji povezuje ljude iz različitih delova sveta.
Ova neobična priča o sahranjenim ljudima na aerodromu možda može izgledati bizarno, ali ona nas uči o važnosti poštovanja prošlih generacija i njihovih želja. Iako se svet menja, uspomene i tradicije ostaju, i one nas podsećaju na to da se život nastavlja, čak i na mestima koja su nekada bila dom.
