Srpska pravoslavna crkva danas slavi prepodobnomučenike Galaktiona i Epistimu. Galaktion i Epistima su poticali iz neznabožačkih porodica u gradu Edesi u Fenikiji. Galaktionova majka je postala hrišćanka pre njegovog venčanja sa devicom Epistimom, koja je takođe postala hrišćanka. Kada je Galaktion odbio brak i svetovni život, savetovao je Epistimu da se krsti i zamonaši zajedno sa njim. Zajedno su se povukli na planinu Puplion, gde su živeli u muškom i ženskom manastiru.
Duhovna ljubav između Galaktiona i Epistime bila je veoma jaka, bez potrebe za fizičkim kontaktom. Bili su prvi u trudu, molitvi, smirenosti, poslušnosti i ljubavi. Kada su počeli progoni hrišćana, oboje su zajedno izvedeni pred sud. Galaktion je išiban, a Epistima je plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Na kraju su im odsečeni udovi i glave, a njihovi ostaci su sahranjeni časno 253. godine.
Evtolije, monah iz manastira, napisao je žitije ovih svetitelja. Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. Život pun nevolja i iskušenja može biti put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se nalazi u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju, a ne u spoljašnjim bogatstvima. Sveti Teofan poziva ljude da se odnose s oprezom prema materijalnim dobrima i da ne dozvole da im zasene duhovni put.
Prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu posle trideset godina i zamolio ga da mu podigne makar mali hram. Srpska pravoslavna crkva takođe danas proslavlja veći broj svetitelja. Ovi svetitelji su podvizavali preko 50 godina na raznim mestima. Danas se časti njihova žrtva i posvećenost veri.
