Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sproveli dve odvojene akcije hapšenja. U ovim akcijama uhapšeni su Petar Đurić, rođen 1989. godine, i Srđan Žunić, rođen 1981. godine. Ova hapšenja su izazvana sumnjama da su obojica izvršila različita krivična dela u prethodnom periodu.
Petar Đurić se tereti za krivično delo „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“ prema članu 309 Krivičnog zakonika. Sumnja se da je od decembra 2024. do marta 2025. godine na društvenim mrežama, poput „Facebooka“, „Instagrama“ i „X-a“, postavljao objave u kojima je otvoreno pozivao i podsticao građane da nasilno svrgnu predsednika Republike Srbije, koji predstavlja najviše državne organe. Ove objave su izazvale zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja ustavnog poretka u zemlji.
Srđan Žunić se, s druge strane, tereti za krivična dela „Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu“ prema članu 344a, kao i za „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“ iz člana 309 Krivičnog zakonika. On je, prema sumnjama, 8. marta 2025. godine vršio nasilje na javnom skupu ispred Policijske stanice Stari grad, gde je vređao i pretio policijskim službenicima, uključujući i pokušaj da primora jednog policajca da spusti oružje.
Dodatno, sumnja se da je 11. marta 2025. godine, prilikom okupljanja ispred zgrade RTS-a, bio u verbalnom sukobu sa studentima-redarima koji su mu onemogućavali prolaz ka stepenicama objekta. Tokom iste večeri, na tzv. lajv prenosu kod Glavne pošte, takođe je pozivao građane na nasilje i svrgavanje predstavnika vlasti, što dodatno ukazuje na ozbiljnost njegovih dela.
Obojici osumnjičenih je određeno zadržavanje do 48 sati, tokom kojih će biti privedeni na saslušanje. Ova hapšenja su deo šire akcije vlasti da se suprotstave nasilnom ponašanju i destabilizaciji javnog reda i mira, što je postalo posebno važno u svetlu nedavnih događaja koji su uzburkali političku scenu u Srbiji.
U društvu se stvara sve veća tenzija, a ovakvi incidenti dodatno komplikuju već napetu situaciju. Mnogi analitičari smatraju da je važno da se vlasti suoče sa pretnjama koje dolaze iz različitih pravaca, a posebno kada je reč o pozivima na nasilje i rušenje ustavnog poretka. U ovom kontekstu, hapšenja Đurića i Žunića predstavljaju signal da će vlasti delovati odlučno protiv onih koji pokušavaju da potkopaju demokratiju i javni mir.
Nakon hapšenja, javnost se deli u stavovima o ovim događajima. Dok jedni podržavaju akciju vlasti i smatraju da je važno zaštititi ustavni poredak, drugi upozoravaju na mogućnost zloupotrebe vlasti i gašenje slobode govora. Ova situacija može dodatno polarizovati javno mnjenje i stvoriti osećaj nesigurnosti među građanima.
Kao odgovor na ove događaje, mnoge organizacije za ljudska prava i aktivisti pozivaju na dijalog i mirno rešavanje nesuglasica, naglašavajući važnost otvorene diskusije u demokratskom društvu. Oni smatraju da je važno da se svi glasovi čuju, čak i oni koji se ne slažu sa trenutnom vlašću, kako bi se izbegle dalje tenzije i nasilje.
Ova hapšenja su samo jedan deo šire slike političkih previranja u Srbiji, a razvoj situacije će sigurno biti praćen sa velikom pažnjom, kako od strane domaće, tako i od strane međunarodne javnosti. U vremenu kada su društvene mreže postale glavni kanal komunikacije, važno je obratiti pažnju na sadržaj koji se deli i pozive koji se upućuju, jer oni mogu imati ozbiljne posledice za javni red i mir.
