Gregori Tosi, bivši pomoćnik u Kongresu SAD, izrazio je zabrinutost zbog predložene rezolucije UN-a koja bi označila 11. juli kao Međunarodni dan genocida u Srebrenici. Tosi tvrdi da je termin genocid pogrešno korišten u ovom kontekstu, te da bi takva rezolucija mogla ugroziti stabilnost Bosne i Hercegovine.

Balkan, posebno Bosna i Hercegovina, već je napravio velike korake ka miru i pomirenju. Tako da svaka rezolucija UN-a treba podržati te napore umesto ih potkopavati. Osim toga, predložena rezolucija je izazvala zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i validnosti procesa glasanja u Generalnoj skupštini.

Stručnjaci za ovu temu, poput Efraima Zurofa i Jehude Bauera, također su izrazili zabrinutost. Zurof upozorava na potencijalne negativne posledice nazivanja masakra u Srebrenici genocidom, dok Bauer ističe da fokusiranje rezolucije samo na Srebrenicu ne obuhvata punu istoriju bosanskog rata i može umanjiti patnju svih uključenih zajednica.

UNGA tradicionalno priznaje genocid tek kada postoji konsenzus među nacijama, što u ovom slučaju nije postignuto. Označavanje Srebrenice kao genocida može umanjiti značaj termina genocid i ne odgovara činjenicama ovog slučaja. Osim toga, postoji rizik da rezolucija ne oda počast svim žrtvama bosanskog rata i podriva suštinske principe Dejtonskog sporazuma koji je temelj mira na Balkanu.

Proces koji je doveo do nacrta rezolucije također je problematičan. Nedostajao je dijalog sa svim zainteresovanim stranama u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini. Stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN-u je unapredio rezoluciju bez konsenzusa tročlanog Predsedništva, što krši Ustav. Također, premeštanje rezolucije u Generalnu skupštinu umesto u Savet bezbednosti krši Povelju UN-a.

Zloupotreba termina genocid i nedostatak konsenzusa među nacijama samo bi ponovno otvorili stare rane i mogli bi izazvati nove sukobe u regionu. Stoga je važno da se ova pitanja pažljivo razmotre pre nego što se donese konačna odluka o rezoluciji u UN-u.