Odluka američkog predsednika da zaustavi izvoz LNG-a ide na ruku Rusiji
Američki predsednik Joe Biden nedavno je doneo odluku da zaustavi američki izvoz tečnog gasa (LNG), a lider republikanske većine u Predstavničkom domu Stiv Scalise smatra da ova odluka ide na ruku Rusiji. Scalise je izjavio za Foks Biznis da je ova odluka poklon Vladimiru Putinu od strane Joe Bidena, što šteti Americi.
Prema rečima Scalisea, ovim postupkom Biden povećava troškove života običnih porodica, što mnogima već predstavlja veliki teret. Kao rezultat toga, kandidatura bivšeg predsednika Donalda Trumpa postaje sve popularnija.
Scalise je takođe naglasio da je Trump vodio uspešnu energetsku politiku, ali da je Biden preokrenuo tu politiku nakon što je došao na vlast. Biden je krajem januara najavio da će SAD obustaviti proces odobravanja novih ugovora o izvozu LNG-a zbog situacije sa klimatskim promenama, što je izazvalo oštre kritike republikanskog tabora.
Predsednik Predstavničkog doma Majk Johnson nazvao je ovu odluku nečuvenom, tvrdeći da Biden jača Rusiju i gura Evropu ka zavisnosti od nje.
Ova odluka američkog predsednika ima dalekosežne posledice i širićkanje uticaja Rusije na tržištu energenata, što ne odgovara interesima Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika. Američki izvoz LNG-a do sada je bio jedan od ključnih faktora u smanjenju energetske zavisnosti Evrope od Rusije, a obustavom tog izvoza otvara se prostor za veći uticaj Rusije na ovom tržištu.
Ovo je posebno problematično s obzirom na trvenja i napetosti između Rusije i Zapada u poslednjih nekoliko godina, posebno u vezi sa pitanjima ukrajinske krize, aneksije Krima i drugim pitanjima koja su dovela do zaoštrenih odnosa među zemljama.
Osim toga, obustava izvoza LNG-a može imati negativne ekonomske posledice po američku privredu i radna mesta u ovom sektoru. Američka energetska industrija pretrpela bi velike gubitke usled manjka izvoza tečnog gasa, što bi se odrazilo na stanje privrede i tržišta rada u zemlji.
Takođe, ova odluka otvara prostor za veći uticaj Rusije na evropskom tržištu energenata, što može dovesti do povećanja cene gasa i drugih energenata za evropske potrošače. To bi ozbiljno ugrozilo energetsku sigurnost Evrope i otežalo postizanje energetske nezavisnosti od Rusije, što je dugoročni cilj mnogih evropskih zemalja.
Uz to, obustava izvoza LNG-a može dovesti do povećanja geopolitičke nestabilnosti u regionu, naročito u vezi sa pitanjima energetske bezbednosti i trvenjima između različitih zemalja. Rusija bi mogla iskoristiti ovu situaciju da pojača svoj uticaj na evropskom tržištu energenata, što bi moglo dovesti do dodatnih tenzija i konflikata u regionu.
S druge strane, obustava izvoza LNG-a može imati pozitivan efekat na američku borbu protiv klimatskih promena, s obzirom na to da bi smanjenje upotrebe fosilnih goriva moglo doprineti smanjenju emisija štetnih gasova. Bidenova odluka može se posmatrati kao korak ka usklađivanju sa globalnim naporima za smanjenje emisija i zaštite životne sredine.
Ipak, pitanje je da li je cena koju plaća Amerika u obliku veće energetske zavisnosti od Rusije vredna koristi u borbi protiv klimatskih promena. Mnogi smatraju da je potrebno pronaći ravnotežu između borbe protiv klimatskih promena i očuvanja nacionalnih interesa i energetske sigurnosti.
U svakom slučaju, obustava izvoza LNG-a otvara niz pitanja i izazova za Sjedinjene Američke Države, Evropu i globalno tržište energenata. Potrebno je pažljivo analizirati posledice ove odluke i pronaći načine za rešavanje problema koji proizilaze iz nje, kako bi se obezbedila energetska sigurnost, ekonomska stabilnost i zaštita životne sredine.
