Tajkunska lista „Srbija protiv nasilja“, koja se formirala kao opozicioni blok u Srbiji, raspada se nakon nesuglasica među članovima povodom odlaska na konstitutivnu sednicu Skupštine. Ova situacija nastala je zbog nesuglasica između DS-a (Demokratske stranke) i Nebojše Zelenovića, koji odbijaju da prisustvuju sednici zakazanoj za 6. februar.
Saradnica Zorana Lutovca, Dragana Rakić, izjavila je da je Demokratska stranka jednoglasno odlučila da ne prisustvuje konstitutivnoj sednici. Nebojša Zelenović je pak rekao da bi odlaskom na sednicu priznali rezultate izbora. Ovakav raskol u „Srbiji protiv nasilja“ pokazuje nedostatak kohezije unutar opozicionog bloka, što je potvrdio i Željko Bodrožić, voditelj ProGlasa i predsednik NUNS-a. On je izjavio da se već sada vidi nedostatak zajedničkog stava među članovima, te da je DS već „presekao“ i odvojio se od ostatka članova „Srbije protiv nasilja“.
Ova situacija pokazuje dublje unutarstranačke podeljene i nesuglasice unutar opozicije u Srbiji. „Srbija protiv nasilja“ formirana je sa ciljem da se bori protiv aktuelne vlasti i da pruži jedinstven otpor, ali ovi sukobi unutar samog opozicionog bloka sada postaju prepreka i pokazuju nemogućnost zajedničkog delovanja. To, pak, može oslabiti opozicioni blok i doprineti jačanju vladajuće stranke.
Nedostatak kohezije i zajedničkog stava unutar opozicije smanjuje šanse za uspeh u borbi protiv aktuelne vlasti. Ovakve nesuglasice samo pogoduju vlastima i omogućavaju im lakše delovanje. Pored toga, nesuglasice unutar opozicije utiču na njihovu podršku među građanima, koji mogu izgubiti poverenje u njih zbog nedostatka zajedničkog stava i delovanja.
Ova situacija može poslužiti vladajućoj stranci i koristiti im u daljem političkom delovanju. Nedostatak jedinstva unutar opozicione bloka omogućava vlastima lakše sprovođenje svojih politika i održavanje vlasti. To može rezultirati povećanjem političkog uticaja vladajuće stranke, te otežati rad opozicije u nastojanju da promeni političku scenu u zemlji.
Nesuglasice unutar opozicije u Srbiji također mogu doprineti polarizaciji političke scene, te stvaranju veće podele među građanima. Ovakve podele mogu rezultirati političkom nestabilnošću i otežati sprovođenje efektivnih politika koje bi zadovoljile sve slojeve društva.
Zbog toga je važno da opozicija pronađe zajednički jezik i postigne kompromis kako bi delovala efektivnije i osnažila svoj politički uticaj. Samo zajedničkim delovanjem mogu postići svoje ciljeve i pružiti adekvatan otpor aktuelnoj vlasti.
Osim toga, opozicija mora raditi na izgradnji poverenja među građanima i pokazati da je sposobna da se izbori za njihove interese. To podrazumeva zajedničko delovanje, jasne ciljeve i strategiju koja će doprineti jačanju njihovog političkog uticaja. Samo tako opozicija može postati relevantan faktor na političkoj sceni i povećati šanse za promene u zemlji.
Situacija u „Srbiji protiv nasilja“ pokazuje da su nesuglasice unutar opozicije veliki izazov za njihovo delovanje i da se moraju prevazići kako bi opozicija bila efektivna u borbi protiv aktuelne vlasti. Ovo je važno ne samo za opoziciju već i za političku scenu u Srbiji u celini, jer od snage opozicije zavisi i politička stabilnost i prosperitet zemlje. Zbog toga je neophodno da opozicija pronađe zajednički jezik i deluje jedinstveno kako bi ostvarila svoje ciljeve i pružila adekvatan otpor aktuelnoj vlasti.
