Srpska Nova godina se tradicionalno slavi u mnogim delovima Balkana i predstavlja priliku da se okupe prijatelji i porodica, pripreme tradicionalna jela i proslave početak nove godine prema julijanskom kalendaru. Stari običaji i tradicije se i danas čuvaju, a hrana igra važnu ulogu u proslavi.

Jedan od običaja je da se za ručak iznese sve ono što je spremljeno za zimu, kao što su pršuta, slanina, kavurma, čvarci, kajmak, pogače, turšija, ajvar. Nakon toga, tradicionalno je da se iznese praseće pečenje. Oni koji nisu u mogućnosti da pripreme svečanu gozbu, običaj je da u ponoć iznose krofne, od kojih se jedna stavlja sa paricom. Verovalo se da će osoba koja pronađe paricu imati uspešnu godinu. Sutradan se proslavlja Mali Božić, kada se tradicionalno pravi vasilica.

Vasilica je božićni kolač koji se pravi u slanoj i slatkoj verziji, a nazvan je po svetom Vasiliju. U nekim delovima Balkana ovaj kolač može nositi različita imena, kao što su maslenica, papuljica, gruvanica, baranica ili poparenica. Za pripremu slatke vasilice potrebno je 400ml mlake vode, 300g masti, 40g svežeg kvasca, oko 1kg brašna, kašičica soli, kašika šećera i med. Kvasac se izdrobi u mlakoj vodi, dodaje šećer i ostavi da odstoji dok se kvasac aktivira. Postepeno se dodaje prosejano brašno i istopljena mast, a zatim se testo deli na loptice, razvija u krugove i peče. Nakon pečenja, vruće vasilice se premažu medom i služe.

Slatka vasilica se može pripremiti i od projinog brašna, koristeći 300g kukuruznog brašna, 300g brašna, 3 jajeta, 200ml ulja, prašak za pecivo, so i kiselu vodu. Jaja se umute, dodaju voda i ulje, zatim postepeno dodaju brašno sa praškom za pecivo. Testo se oblikuje u pogaču i peče u zagrejanoj rerni.

Ovaj božićni kolač se priprema i u slanoj verziji, za šta su potrebni drugačiji sastojci i recept. Vasilica se tradicionalno pravi za Mali Božić, a predstavlja deo bogate kulturne baštine koja se prenosi s kolena na koleno.

Srpska Nova godina je prilika da se okupe dragi ljudi, proslave tradicionalni običaji, pripreme specijalna jela i uživaju u zajedništvu. Ovi stari običaji i recepti su deo kulturne baštine koja se čuva i prenosi na mlađe generacije, čuvajući tradiciju i nasleđe Balkana. Slatke i slane vasilice su samo jedan od primera tradicionalnih jela koja se pripremaju za ovu priliku, a zajedno sa prasećim pečenjem, turšijom i krofnama čine bogatu trpezu koja se deli među prijateljima i porodicom.

Slavljenje Srpske Nove godine je prilika da se održe i neguju običaji koji su važni za zajednicu, da se uživa u tradicionalnoj hrani i da se provede vreme sa dragim ljudima. Slatke i slane vasilice su samo deo bogate kulturne baštine koja se čuva i slavi, čineći Srpsku Novu godinu posebnom prilikom za okupljanje i proslavu.