Tragedija u Domu za stare „Ivanović“ u Barajevu, gde je u požaru poginulo osam korisnika, pokrenula je ozbiljnu diskusiju o odgovornosti privatnih i državnih institucija u oblasti socijalne zaštite. Kako ističe Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite, odgovornost za ovakve incidente nije samo na vlasnicima domova, već i na inspektorima koji su im izdali licence i na onima koji su nadzirali njihov rad. Prema najnovijim informacijama, policija je uhapsila inspektore Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zbog zloupotrebe ovlašćenja, sumnjajući da su omogućili nelegalan rad Doma „Ivanović“.
Pre tragedije, u decembru su inspektori primetili ozbiljne nedostatke u radu doma, uključujući nedostatak radnika i neispunjavanje osnovnih uslova za pružanje usluga. I pored toga, dom nije zatvoren, što izaziva pitanje o efikasnosti inspekcijskog nadzora. Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja, naglašava da nije realno da se svi privatni domovi za stare stavljaju u isti koš zbog grešaka pojedinaca.
Milovanović takođe ukazuje na to da nije „normalno“ da vlasnici koji su već imali probleme sa zatvaranjem jednog doma zbog dugova i nelegalnog rada, i dalje upravljaju drugim domovima. U ovom slučaju, vlasnik Doma „Ivanović“ imao je prethodne probleme sa zakonodavstvom, ali je i dalje nastavio sa radom.
Ova situacija dodatno se komplikuje činjenicom da je mnogo privatnih staračkih domova u Srbiji otvoreno bez adekvatnog nadzora i provere. Prema podacima, u Srbiji postoji više od 270 privatnih domova, a mesečni troškovi smeštaja kreću se od 70.000 do preko 250.000 dinara, bez garancije kvaliteta i bezbednosti. U poslednjoj deceniji zabeleženi su tragični incidenti koji ukazuju na sistemske propuste.
U vezi sa tim, Milovanović ističe da je potrebno reformisati sistem kojim se reguliše rad privatnih ustanova socijalne zaštite. Jedan od ključnih problema je što oni koji izdaju licence u isto vreme kontrolišu rad tih ustanova. Ovakav sistem dovodi do sukoba interesa i omogućava da se propusti „prolaze ispod radara“. Inspektori su često svesni ozbiljnih nedostatka, ali ne reaguju na vreme.
Pravilnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja propisuju da svi domovi, kako privatni tako i državni, moraju imati licencu za rad, koja se obnavlja svake pet godina. Ovi propisi definišu minimalne tehničke, kadrovske i organizacione uslove koje domovi moraju ispuniti. Nažalost, praksa pokazuje da se ovi standardi često ne poštuju, a inspekcijski nadzor je nedovoljan.
Nedavne tragedije su dodatno osvetlile potrebu za strožim propisima i kontrolama u radu domova za stare. Milovanović i njegovo Udruženje traže kategorizaciju domova kako bi se korisnicima omogućilo da budu smešteni u adekvatne ustanove prema svojim potrebama. Takođe, postoji potreba za obrazovanjem direktora i vlasnika ovih ustanova, jer je zabrinjavajuće da samo jedan od svih osnivača privatnih ustanova socijalne zaštite ima obrazovanje u socijalnom radu.
U međuvremenu, Ministarstvo je dobilo zahteve za pojašnjenje situacije, ali odgovori izostaju, što dodatno otežava situaciju. Nažalost, izgleda da je pitanje bezbednosti i kvaliteta usluga u domovima za stare i dalje na dnu prioriteta relevantnih institucija, a korisnici ostaju u nesigurnim i neadekvatnim uslovima. U ovoj situaciji, važno je da se svi akteri, uključujući vladu, inspekcije i vlasnike domova, zajedno mobilizuju kako bi se stvorili sigurniji i kvalitetniji uslovi za najstarije članove društva.
