Profesor genetike Oliver Stojković govorio je o važnosti DNK analize u rešavanju krivičnih dela i identifikaciji tela na Institutu za sudsku medicinu. Objasnio je da se biološki tragovi na mestu zločina mogu povezati sa konkretnom osobom putem DNK analize, ali da to nije potpuno pouzdano zbog raspada biološkog materijala posle smrti. DNK molekul predstavlja nasledni materijal koji se ne menja tokom života ili nakon smrti i može se koristiti za utvrđivanje identiteta tela. Profesor je istakao da je za preciznu analizu potrebna veoma mala količina DNK, a tragovi krvi mogu ostati podobni za analizu i više od 100 godina, ako se pravilno čuvaju.

Institut za sudsku medicinu ima zadatak da utvrdi identitet tela u slučajevima kada to nije moguće obdukcijom. U takvim situacijama, DNK analize se koriste za identifikaciju preko srodnika, budući da se DNK materijal nasleđuje i poklapa sa roditeljima. Profesor Stojković je istakao da Srbija ima nacionalni DNK registar koji se koristi za čuvanje i obradu podataka u cilju rešavanja krivičnih dela. Takođe postoji i nekoliko privatnih DNK laboratorija sa sopstvenim bazama podataka.

On je napomenuo da tela koja su nađena u prirodi često stižu u stanju raspadanja sa tragovima ugriza životinja ili pod uticajem visoke temperature koja može uništiti DNK materijal. Važno je da biološki materijal bude sačuvan na način koji sprečava propadanje radi tačne analize. Profesor je istakao da je DNK analiza važan alat u sudskom procesu i istraživanju jer može doprineti rešavanju mnogih slučajeva.

Ukratko, DNK analiza ima ključnu ulogu u identifikaciji tela i rešavanju krivičnih dela, ali je važno da se uzorak sačuva na odgovarajući način kako bi rezultati bili tačni i pouzdani. Nacionalni DNK registar u Srbiji omogućava policiji pristup podacima potrebnim za istraživanje, dok privatne DNK laboratorije takođe imaju svoje baze podataka. Sve ovo ukazuje na važnost i primenu genetskih analiza u pravosudnom sistemu i medicinskom istraživanju.