Američki predsednik Donald Tramp je tokom nedavne izjave najavio da će u ponedeljak objaviti nove carine od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma u Sjedinjene Američke Države. Ova odluka predstavlja dodatno pooštravanje njegove trgovinske politike i dolazi kao nastavak prethodnih mera koje su uvedene tokom njegovog prvog mandata. Tramp je tokom razgovora sa novinarima na predsedničkom avionu Er fors 1 naglasio da će u utorak ili sredu takođe objaviti recipročne tarife, koje će stupiti na snagu gotovo odmah.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je uveo tarife od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum, s ciljem zaštite američke industrije metala. Međutim, za nekoliko glavnih trgovinskih partnera, uključujući Kanadu, Meksiko i Brazil, odobrio je bescarinske kvote kako bi im olakšao pristup američkom tržištu. Ove kvote su kasnije proširene od strane bivšeg predsednika Džo Bajdena, koji je uključio Britaniju, Japan i Evropsku uniju, što je dodatno ukazalo na promenu u trgovinskoj strategiji SAD.
U poslednjim godinama, iskorišćenost kapaciteta američkih čeličana je opala, što je jedan od razloga za nove mere koje Tramp planira da uvede. Portparolka Bele kuće, Karolin Livit, je potvrdila da će nove tarife biti dodatak postojećim dažbinama na čelik i aluminijum, što ukazuje na nameru da se američka proizvodnja zaštiti od stranih konkurenata.
Tramp je takođe najavio da će recipročne carine biti uvedene kako bi se postigla ravnoteža u trgovinskim odnosima sa drugim zemljama. Iako nije precizirao koje će zemlje biti pogođene ovim merama, naglasio je da će se carine uvesti kako bi se osiguralo da američki proizvodi budu ravnopravno tretirani u poređenju sa uvoznim proizvodima. Ova strategija može izazvati tenzije u odnosima sa trgovinskim partnerima, s obzirom na to da mnoge zemlje već imaju svoje tarife na uvoz.
Uvođenje novih carina dolazi u vreme kada se globalna ekonomija suočava sa brojnim izazovima, uključujući posledice pandemije COVID-19, poremećaje u lancima snabdevanja, kao i rastuće cene sirovina. Mnogi analitičari smatraju da bi ovi potezi mogli dodatno zakomplikovati trgovinske odnose i izazvati reakcije drugih zemalja, koje bi mogle odgovoriti sličnim merama.
Trampova trgovinska politika je od početka njegovog mandata izazivala brojne kontroverze, a najnovije odluke samo doprinose daljem polarizovanju mišljenja. S jedne strane, njegovi pristalice smatraju da je ova politika neophodna za zaštitu američkih radnih mesta i proizvodnje, dok s druge strane kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle dovesti do povećanja cena za potrošače i smanjenja konkurentnosti američke ekonomije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su i druge zemlje već uvele slične mere kako bi zaštitile svoje domaće industrije, što može dovesti do trgovinskog rata. Takve situacije mogu imati dugoročne posledice ne samo na ekonomiju SAD, već i na globalnu ekonomiju u celini.
U zaključku, Trampove najave o novim carinama na čelik i aluminijum, kao i planirane recipročne tarife, predstavljaju značajan korak u njegovoj trgovinskoj agendi. Ove mere ukazuju na njegovu nameru da zaštiti domaću proizvodnju i radna mesta, ali istovremeno otvaraju pitanja o mogućim reakcijama trgovinskih partnera i implikacijama za globalnu ekonomiju. Dok se trgovinski odnosi nastavljaju razvijati, ostaje da se vidi kako će ove odluke uticati na američke potrošače, proizvođače i međunarodne odnose.
