Brisel – Poljski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski izjavio je da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ostaje posvećen NATO-u i planira da učestvuje na samitu Alijanse koji će se održati u Hagu u junu 2024. godine. Ove informacije dolaze u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih nacija pod sve većim pritiskom, posebno u kontekstu sigurnosnih pitanja i geopolitičkih tenzija.
Sikorski je naglasio da Tramp ostaje privržen članu 5 Ugovora NATO-a, koji predviđa da u slučaju napada na jednu od država članica, sve članice Alijanse reaguju kolektivno. Ova odredba je osnovni stub NATO-a i pruža sigurnost državama članicama, ali je Trampova prethodna retorika povremeno dovodila u pitanje američku posvećenost ovom principu, što je stvorilo sumnju među evropskim saveznicima.
Prema izjavama iz Brisela, agencija Rojters ističe da su Trampove ranije izjave potkopale poverenje u Evropi da bi Sjedinjene Američke Države brzo pritekle u pomoć u slučaju potencijalnog napada. Ova nesigurnost može imati dalekosežne posledice po bezbednost kontinenta i ojačati sumnje o budućnosti NATO-a kao odbrambenog saveza.
Trampova administracija je često bila kritikovana zbog načina na koji je pristupala međunarodnim pitanjima, što je dovelo do preispitivanja savezništava. Njegova politika „Amerika na prvom mestu“ često je sugerisala da bi Sjedinjene Američke Države mogle da se povuku iz međunarodnih obaveza, uključujući i one prema NATO-u. Ove izjave su izazvale zabrinutost među evropskim državama koje su se oslanjale na američku podršku kako bi se zaštitile od potencijalnih pretnji, posebno iz Rusije.
S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, gde se geopolitičke tenzije povećavaju, uključujući sukobe u Ukrajini i širenje uticaja Kine, značaj NATO-a kao kolektivnog sistema odbrane postaje sve očigledniji. Evropski saveznici su počeli da razmišljaju o jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta, ali se i dalje oslanjaju na američku vojnu podršku i prisustvo u regionu.
Na samitu u Hagu, očekuje se da će lideri NATO-a raspraviti ključne teme poput kolektivne odbrane, modernizacije vojnih kapaciteta i strategija za odgovor na nove bezbednosne pretnje. Takođe, biće reči o povećanju ulaganja u odbranu, s obzirom na to da mnoge članice Alijanse ne ispunjavaju dogovorene ciljeve o troškovima za odbranu od 2% BDP-a.
Pitanje američke posvećenosti NATO-u takođe se pokreće u svetlu sve prisutnijih pretnji iz Rusije. Nakon invazije na Ukrajinu, mnoge evropske zemlje su pojačale svoju vojnu spremnost i investirale više u odbrambene kapacitete. U ovom kontekstu, Trampova izjava o posvećenosti NATO-u može se interpretirati kao pokušaj da se umire saveznici i ojača transatlantska veza.
U međuvremenu, evropski lideri nastavljaju da traže načine za jačanje sopstvene bezbednosti i smanjenje zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država. U okviru tih napora, razgovara se o mogućnosti formiranja evropskog vojnog saveza, koji bi mogao da služi kao dodatna zaštita u slučaju da transatlantski odnosi postanu napetiji.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je budućnost NATO-a i američke uloge u Evropi na raskrsnici. Kako se približava samit u Hagu, očigledno je da će ovi razgovori biti ključni za oblikovanje budućnosti Alijanse i njenog odgovora na savremene bezbednosne izazove. U svakom slučaju, jasne i dosledne izjave iz Vašingtona biće ključne za vraćanje poverenja evropskih partnera i jačanje kolektivne odbrane u okviru NATO-a.
