Predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje tarifa od 25 procenata na uvoz iz Kanade i Meksika, počevši od subote. Iako je odlučio o tarifama, još uvek razmatra mogućnost njihovog uvođenja na uvoz nafte iz ovih zemalja. U razgovoru s novinarima u Ovalnoj kancelariji, Tramp je kazao: „Možda, a možda i ne“, naglašavajući da će konačnu odluku doneti na osnovu pravednosti cena nafte koje ove dve države naplaćuju.
Ove tarife su deo Trampove šire strategije usmerene na suzbijanje ilegalne imigracije i trgovine hemikalijama koje se koriste za proizvodnju fentanila. Međutim, postavlja se pitanje kako će ove tarife uticati na inflaciju i troškove energije, što je ključno pitanje za Trampovu predsedničku kampanju. On je ranije tvrdio da će smanjiti troškove energije za polovinu u roku od godinu dana, što bi moglo biti ugroženo ovim potezima.
Prema podacima iz oktobra, Sjedinjene Američke Države su uvozile skoro 4,6 miliona barela nafte dnevno iz Kanade i 563.000 barela iz Meksika. Domaća proizvodnja nafte u istom mesecu iznosila je oko 13,5 miliona barela dnevno. Trampove tarife bi mogle povećati troškove za potrošače, a Metju Holms iz Kanadske privredne komore upozorava da će to „prvo oporezovati Ameriku“.
Holms je naglasio da bi uvođenje tarifa moglo dovesti do viših troškova života, što nije u skladu sa Trampovim obećanjem o smanjenju troškova energije. Iako su ekonomske analize ukazivale na potencijalne negativne posledice, Tramp nije pokazao zabrinutost, ističući da SAD imaju sve potrebne resurse i da im ne trebaju proizvodi iz Kanade i Meksika.
U međuvremenu, Tramp je najavio i dodatne tarife za Kinu u vezi s hemikalijama koje se koriste za fentanil. On je ranije uveo tarife od 10 procenata na proizvode iz Kine, što dodatno komplikuje trgovinske odnose.
Cena nafte se trgovala po oko 73 dolara po barelu, dok su cene benzina u proseku bile 3,12 dolara po galonu, što je na istoj razini kao prethodne godine. Ove cene su se povećale u junu 2022. godine, kada su dostigle više od 120 dolara po barelu, što je dodatno pogoršalo inflaciju, koja je dostigla maksimum u četiri decenije.
Trampova najava o tarifama dolazi u trenutku kada je veliki deo biračkog tela zabrinut zbog cena goriva. Prema anketi AP VoteCast, 80 procenata glasača je izrazilo zabrinutost zbog cena goriva, a Tramp je stekao poverenje skoro šest od deset glasača koji su zabrinuti zbog cena na pumpama.
Kasnije u četvrtak, Tramp je pretnjom novim tarifama odgovorio zemljama koje traže alternativu američkom dolaru kao globalnom sredstvu razmene. Ova pretnja se prethodno odnosila na grupu BRIKS, uključujući zemlje poput Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, a Tramp je naglasio da će te zemlje biti kažnjene ukoliko pokušaju da uvedu novu valutu koja bi zamenila američki dolar.
Tramp je poručio da će zemlje koje se usprotive američkom dolaru morati da se suoče s tarifama od 100 procenata, što bi ih moglo udaljiti od američkog tržišta. Ova situacija dodatno ukazuje na napetosti u globalnoj trgovini, kao i na Trampovu odlučnost da zaštiti američku ekonomiju od potencijalnih pretnji sa strane drugih zemalja.
Sve ove odluke i najave dolaze u vreme kada Tramp pokušava da se pozicionira kao snažan lider koji štiti interese Amerike na globalnom nivou, dok se suočava s izazovima u sopstvenoj zemlji, pre svega vezano za inflaciju i troškove života.
