Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je odlučila da pauzira mirovni plan za Ukrajinu kako bi omogućila Evropi da preuzme vodeću ulogu u pregovorima, izveštava britanski Telegraf. Ova odluka dolazi u trenutku kada je američki izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog, najavio da će se sastati sa liderima NATO-a pre nego što predstavi konačnu verziju plana za okončanje sukoba koji traje gotovo tri godine.
Kelog je tokom nedavnih razgovora sa evropskim diplomatama istakao važnost konsultacija o obliku bilo kakvog mirovnog sporazuma, kao i o tome kako bi vlade mogle doprineti tom procesu. On je naveo da će razgovarati sa „premijerima i predsednicima“ iz zemalja članica NATO-a i da planira da predstavi ključne elemente mirovnog plana na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja se održava ovog vikenda u Nemačkoj.
Prema informacijama iz britanskog lista, predloženi plan uključuje pružanje stalne vojne podrške Ukrajini u zamenu za pristup ukrajinskim resursima, posebno retkim zemnim metalima. Ova strategija ima za cilj da ojača kapacitete Kijeva u budućim pregovorima sa Moskvom, a Kelog je evropskim partnerima garantovao da će Vašington nastaviti da podržava Ukrajinu.
Međutim, ranije je objavljeno da će Trampov izaslanik predstaviti ceo plan na međunarodnom skupu u Minhenu, što je on kasnije demantovao. Tramp je, odmah nakon preuzimanja funkcije, izjavio da namerava da okonča sukob između Ukrajine i Rusije, ali su njegovi ambiciozni planovi naišli na prepreke. Naime, Kelog je dobio 100 dana da posreduje u mirovnom sporazumu, ali se čini da će taj rok biti dodatno odložen zbog zakazivanja sastanaka sa liderima iz još 31 zemlje članice NATO-a.
U ovom kontekstu, Telegraf ukazuje na „šumove u komunikaciji“ između Trampa i njegovog izaslanika, koji nije bio obavešten o sastanku između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Kelog je saznao za ovaj sastanak tokom razgovora sa evropskim zvaničnicima, što je izazvalo zabrinutost da možda neće imati dovoljno uticaja na Trampa niti kompetencije za posredovanje u konačnom dogovoru.
Osim toga, trenutna situacija ukazuje na to da su pregovori između Rusije i SAD-a takođe u zastoju. Moskva je naznačila da još uvek nije primila nikakvu konkretno ponudu koja bi je ubedila da učestvuje u pregovorima. Ova dinamika dodatno komplikuje situaciju, jer je potrebno uspostaviti osnove za dijalog između strana kako bi se postigao trajni mir.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se mirovni proces ne može odvijati bez pažljivog razmatranja interesa svih strana. Očekuje se da će naredni sastanci i pregovori između NATO saveznika i američkih zvaničnika biti ključni za oblikovanje budućih koraka i strategija. U tom smislu, uloga Evrope postaje sve značajnija, jer se očekuje da će evropski lideri igrati ključnu ulogu u pregovorima sa Rusijom.
Mirovni plan koji se razvija moraće da uzme u obzir ne samo političke i vojne aspekte, već i ekonomske interese Ukrajine. Pristup retkim zemnim metalima može biti od suštinskog značaja za budući razvoj ukrajinske ekonomije, ali i za globalno tržište. Ova situacija zahteva pažljivo balansiranje između vojnih i ekonomskih interesa kako bi se postigao održiv mir.
U zaključku, trenutni pregovarački proces između SAD-a, Evrope i Rusije suočava se sa brojnim izazovima. Dok se administracija Trampa priprema za dalji razvoj mirovnog plana, ključni faktori će biti komunikacija, koordinacija i saradnja između svih uključenih strana. U tom pogledu, uspeh mirovnog procesa zavisi od sposobnosti lidera da izgrade poverenje i postignu kompromis koji će zadovoljiti sve strane.
