Nakon skoro dve decenije, istina o jednom od najkontroverznijih trenutaka u istoriji rukometne reprezentacije Srbije konačno je izašla na videlo, iznenadivši sportsku javnost. Nikola Manojlović, nekadašnji rukometni reprezentativac, podelio je svoja sećanja na Evropsko prvenstvo 2006. godine u Švajcarskoj, tokom gostovanja u podkastu „Iz keca, Mićo“. Ova priča otkriva ne samo sportsku dimenziju, već i ozbiljna pitanja o integritetu i etici u sportu.
Tokom tog prvenstva, reprezentacija Srbije i Crne Gore zabeležila je jedan trijumf i dva poraza u prvoj fazi takmičenja, što je bilo dovoljno za prolaz u drugu fazu. Tamo su savladali Norvešku rezultatom 26:25, ali su potom izgubili od Rusije 29:21. Pre nego što je usledio odlučujući meč protiv Hrvatske, Manojlović opisuje kako je došlo do skandala koji je potresao tim i rukometni savez.
Pre finalnog meča, koji se odigrao 2. februara u Sent Galenu, Manojlović se prisetio razgovora koji je čuo u hotelu, gde je selektor Veselin Vujović diskutovao o situaciji koja se razvijala. On otkriva da su četvorica igrača nakon toga odlučila da promene pasoše i pređu u druge reprezentacije. Ova odluka je bila rezultat pritiska i razgovora koji su se vodili unutar tima i saveza, uključujući i neprimerene komentare tadašnjeg predsednika saveza Zorana Mićovića.
Manojlović je istakao kako je to iskustvo ostavilo dubok trag na igrače. „Maštali smo o tome da čujemo himnu i igramo za reprezentaciju. Kada su nam rekli da treba da pustimo Hrvatsku, bilo je to ružno iskustvo koje nije lako zaboraviti“, rekao je on. Ova situacija je dovela do toga da su neki igrači, uključujući i njega, razmišljali o povlačenju iz reprezentacije.
Legendarni golman Arpad Šterbik takođe je govorio o ovom incidentu, naglašavajući kako je pobeda Hrvatske značila mnogo za njih, dok je za Srbiju bila beznačajna. Tokom ručka pre utakmice, Vujović je igrače upozorio na situaciju i dao im do znanja da bi Hrvatska mogla da im se „osveti“ ako odluče da puste meč. Ove reči su izazvale uznemirenost među igračima, a diskusije o integritetu i poštenju u sportu postale su sve intenzivnije.
Uoči utakmice, Šterbik se osećao duboko povređeno i nije mogao da pređe preko situacije. „Ne bih ni svojoj majci prodao utakmicu, a kamoli Hrvatima. Ako Vujović želi pobedu, neka sedne na klupu, inače ne trebamo njegovu pomoć“, rekao je on. Ovi komentari ukazuju na ozbiljnost situacije i emocionalnu napetost koja je vladala unutar tima.
Na kraju, meč je završen rezultatom 34:30 u korist Hrvatske, koja je osvojila prvo mesto u grupi, ali nisu uspjeli da osvoje medalju na kraju takmičenja. Reprezentacija Srbije i Crne Gore završila je takmičenje kao devetoplasirana, što je dodatno podcrtalo neuspeh i razočaranje koje su igrači osetili.
Ova priča ne samo da osvetljava mračne aspekte sporta, već i izaziva pitanja o poštenju, integritetu i vrednostima koje bi trebalo da definišu sport. Sportisti, poput Manojlovića i Šterbika, suočavaju se sa teškim odlukama kada je u pitanju njihova karijera i integritet, a ovaj incident iz 2006. godine ostaje trajno upozorenje o opasnostima koje mogu proizaći iz pritisaka unutar sportskih organizacija.
