Vesna Goldsworthy, rođena Beograđanka koja već četrdeset godina živi i piše u Londonu, nedavno je dobila Međunarodno priznanje „Milovan Vidaković“ na 18. „Prozefestu“ u Novom Sadu. Ovo priznanje za njen ukupni književni rad ima posebnu simboliku za nju jer je Vidaković srpski Valter Skot, a ona je oduvek volela i proučavala njegova dela. Goldsworthy je istakla da joj je nagrada posebno draga jer su je ranije primili pisci kao što su Peter Handke, Mario Vargas Llosa, David Grossman i drugi, čije knjige obožava kao čitatelj.

Goldsworthy je ponosna što je prva žena koja je dobila ovo priznanje i prvi britanski književnik, jer ima dvostruku pripadnost srpskoj i engleskoj kulturi. Kroz svoje četrdesetogodišnje iskustvo u Londonu, Goldsworthy je primetila da njen srpski jezik postaje zastareo i da se menja, dok joj engleski jezik postaje sve bolji. Međutim, zbog čestih poseta Srbiji i pisanja za srpske časopise, Goldsworthy uživa u ponovnom pisanju na srpskom jeziku.

Proučavajući engleske pisce koji su pisali o Balkanu za svoju knjigu „Izmišljanje Ruritanije“, Goldsworthy je izrazila interesovanje za to kako su stranci opisivali Balkan, bez prethodnog znanja o regionu. Kroz svoje iskustvo pisca koji piše knjige na dva jezika, Goldsworthy je istakla da je srpski jezik bogatiji u nijansama i mogućnostima izražavanja od engleskog jezika.

Kroz svoje knjige, Goldsworthy je imala priliku da istraži različite jezike i kulture, ali se uvek vraćala srpskom jeziku i pismu kao deo svog nasleđa. U vremenu dominacije engleskog jezika i kulture, Goldsworthy naglašava važnost očuvanja srpskog jezika i pisma kako bi se sačuvala kulturna baština malih naroda. Kroz svoje susrete sa mladom publikom na različitim događajima i predavanjima, Goldsworthy je primetila da mladi ljudi na Balkanu imaju veću naviku čitanja i interesovanja za književnost nego njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi.

Sa poreklom iz okoline Gacka i crnogorskim korenima, Goldsworthy istražuje svoje porodično nasleđe i povezanost sa Balkanom kroz svoje književno stvaralaštvo. Kroz svoje knjige i rad na očuvanju srpskog jezika i pisma, Goldsworthy predstavlja most između srpske i engleske kulture, spajajući ih kroz svoje književno delo i angažovanje u promociji pisane reči.