Vršnjačko nasilje je ozbiljan problem u mnogim školama širom sveta, uključujući i Hrvatsku. Nedavni slučaj nasilja u jednoj osnovnoj školi je šokirao javnost i podigao veliku prašinu. Detalji ovog slučaja su postali poznati kada je otac jednog dečaka trećeg razreda osnovne škole objavio potresnu priču na društvenim mrežama.
Prema objavi oca, grupa učenika iz istog razreda je ukrala duksericu njegovom sinu, a potom je izgazila, ispisala se po njoj i sakrila. Dečak je bio potpuno zatečen kada je saznao šta su mu drugovi uradili, a dodatno je bio ponižen kada su mu vratili poderanu i natopljenu mokraćom duksericu uz uvrede i maltretiranje. Cela situacija je bila šokantna i potresna, posebno jer je otac naveo da je među nasilnicima bila i devojčica.
Ovaj slučaj nije usamljen u svetu. Prema podacima UNICEF-a iz 2019. godine, oko 65 odsto učenika i učenica u Srbiji je bar jednom doživelo neki oblik nasilja, dok je 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje. Takođe, prema istim podacima, 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od šestog do osmog razreda su doživeli neki oblik rodno zasnovanog nasilja u školi.
Vršnjačko nasilje može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje dece i mladih. Nasilje može izazvati duboke traume, narušiti samopouzdanje, stvoriti osećaj straha i anksioznosti, a u najgorem slučaju može dovesti do ozbiljnih problema kao što su depresija ili samoubistvo. Zbog toga je važno da se ova tema ozbiljno shvati i da se preduzmu adekvatne mere za sprečavanje i rešavanje vršnjačkog nasilja.
Jedan od načina za prevenciju vršnjačkog nasilja je edukacija. Deca i mladi treba da budu informisani o posledicama nasilja, kao i o svojim pravima i odgovornostima. Takođe, važno je raditi na razvijanju empatije, tolerancije i poštovanja među učenicima kako bi se stvorila atmosfera u kojoj nasilje nije prihvatljivo.
Pored edukacije, važno je i aktivno uključivanje roditelja, nastavnika i školskih struktura u rešavanje problema vršnjačkog nasilja. Roditelji treba da budu podrška svojoj deci i da ih uče kako da se nose sa eventualnim situacijama nasilja. Nastavnici i školsko osoblje treba da budu obučeni za prepoznavanje znakova nasilja i da reaguju na adekvatan način kada do njega dođe. Takođe, važno je da škole imaju jasne procedure za prijavljivanje i rešavanje slučajeva nasilja.
Uz sve ove preventivne mere, važno je i osnaživanje dece i mladih da se izbore protiv nasilja i da se obrate za pomoć ako su žrtve nasilja. Deca treba da znaju da nisu sami i da postoje resursi i podrška za njihovu situaciju. Takođe, važno je promovisati kulturu tolerancije, poštovanja i inkluzije kako bi se stvorilo okruženje u kojem se nasilje ne toleriše.
Vršnjačko nasilje je ozbiljan problem koji zahteva zajednički angažman svih aktera društva kako bi se sprečilo i rešilo. Roditelji, nastavnici, škole, ali i državne institucije treba da rade zajedno na stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja za decu i mlade. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti društvo u kojem vršnjačko nasilje više nije prisutno i u kojem deca mogu bezbedno odrastati i razvijati se.
