Hrvatski futsal svet je ostao šokiran i tužan nakon tragične vesti o smrti Antuna Bačića u njegovoj 35. godini. Ovaj talentovani trener i bivši igrač ostavio je neizbrisiv trag u futsal zajednici, kako svojim znanjem i strastvenim pristupom igri, tako i svojim angažmanom na terenu, kao i van njega.
Antun Bačić je rođen i odrastao u Hrvatskoj, gde je započeo svoju fudbalsku karijeru. Njegovi talenti brzo su prepoznati, a on je postao ključni igrač u raznim ekipama tokom svoje igračke karijere. Njegova sposobnost da motiviše i inspiriše druge bila je očigledna, i to je bio jedan od razloga zašto je odlučio da pređe u trenerske vode nakon završetka svoje igračke karijere.
Nakon što je okačio kopačke o klin, Bačić je prešao u trenerske vode, gde je brzo postao pomoćnik trenera u mladoj futsal reprezentaciji Hrvatske. Njegova posvećenost razvoju mladih igrača bila je očigledna, a mnogi su ga smatrali mentorom koji je uvek bio spreman da pruži podršku i savete. Ubrzo nakon toga, preuzeo je ulogu glavnog trenera poljske ekipe Povjat, gde je nastavio da širi svoje znanje i ljubav prema futsalu.
Bačićeva poslednja utakmica kao trenera odigrana je u subotu, nedugo pre nego što je preminuo. Njegov klub Povjat je u saopštenju naglasio Bačićevu izuzetnu profesionalnost, predanost i doprinos razvoju kluba. Njihove reči su odražavale duboko poštovanje koje su imali prema njemu, ističući njegov optimizam i srdačnost. Bačić je bio poznat po svom jedinstvenom pristupu igračima, uvek je bio tu da ih motiviše i inspiriše, a njegov pozitivan duh ostavio je dubok utisak na sve.
U trenutku kada su se pojavile vesti o njegovoj smrti, klub Povjat je izrazio najiskrenije saučešće porodici, prijateljima i svima koji su ga poznavali. Njihova izjava je naglasila da će Bačić ostati u sećanju kao osoba puna strasti, energije i osmeha, koja je svakodnevno delila radost sa svima oko sebe. Njegov doprinos futsalu, kako kao igrača tako i kao trenera, nikada neće biti zaboravljen.
Ovaj tragičan događaj ostavlja neizbrisiv trag u srcima svih koji su imali priliku da rade ili igraju sa Bačićem. Njegova strast prema igri, kao i posvećenost razvoju mladih talenata, biće njegov nasleđe. U svetu futsala, gde su timski duh i sportskost ključni, Bačić je bio pravi uzor i inspiracija. Njegova smrt je duboko pogodila sve njegove kolege, igrače i navijače, koji su ga smatrali više od trenera; za njih je bio prijatelj i mentor.
S obzirom na njegovu mladost i potencijal, mnogi su verovali da je pred njim svetla budućnost. Međutim, sudbina je imala druge planove. Njegov prerani odlazak ostavlja mnoge neodgovorene pitanja i tugovanje za onim što je mogao postići u budućnosti. Futsal zajednica će se dugo sećati njegovog doprinosa i strasti prema sportu.
Antun Bačić će zauvek ostati urezan u sećanju onih koji su ga poznavali, kao i u istoriji futsala. Njegov duh će živeti kroz igrače koje je trenirao i ljude koje je inspirisao. U ovom trenutku tuge, svi mi možemo odati počast njegovom nasleđu tako što ćemo nastaviti njegovu misiju, promovišući i razvijajući futsal sa istom strašću koju je on pokazivao svaki dan. Futsal svet je izgubio velikog čoveka, ali njegovo nasleđe će živeti zauvek.
